Talált 161 Eredmények: Jakov i Ezav

• A kumire svoje u koga naðeš, onaj neka pogine! Ovdje pred našom braæom kaži što je tvoga pri meni i nosi!" Jakov nije znao da ih je Rahela prisvojila. (Knjiga Postanka 31, 32)

• Sad se Jakov ražesti i zaðe u prepirku s Labanom. Otvoreno Jakov reèe Labanu: "Kakvo je moje zlodjelo, koja li je moja krivnja da me progoniš? (Knjiga Postanka 31, 36)

• Nato Jakov uzme jedan kamen pa ga uspravi kao stup, (Knjiga Postanka 31, 45)

• Laban je nazva "Jegar sahaduta", a Jakov je nazva "Gal-ed". (Knjiga Postanka 31, 47)

• Neka Bog Abrahamov i Bog Nahorov budu naši suci!" Jakov se zakune Bogom - Strahom svoga oca Izaka. (Knjiga Postanka 31, 53)

• Poslije toga Jakov prinese žrtvu na Glavici i pozva svoje ljude da blaguju. Poslije objeda proveli su noæ na Glavici. (Knjiga Postanka 31, 54)

• Jakov je putovao svojim putem, kad mu u susret izaðu anðeli Božji. (Knjiga Postanka 32, 2)

• Kad ih Jakov opazi, reèe: "Ovo je Božje taborište!" Zato nazva ono mjesto Mahanajim. (Knjiga Postanka 32, 3)

• Jakov pošalje pred sobom glasnike svome bratu Ezavu u zemlju Seir, u Edomsku pustaru, (Knjiga Postanka 32, 4)

• i naloži im: "Ovako æete reæi mome gospodaru Ezavu: 'Sluga tvoj Jakov poruèuje ti: Boravio sam kod Labana i dosad se ondje zadržao. (Knjiga Postanka 32, 5)

• Jakov se silno uplaši. U zabrinutosti rastavi na dva tabora ljude, stada, krda i deve što ih je sa sobom imao. (Knjiga Postanka 32, 8)

• Raèunao je: ako Ezav naiðe na jedan tabor i napadne ga, drugi bi se tabor mogao spasiti. (Knjiga Postanka 32, 9)