Talált 569 Eredmények: Plemena Izraela
Kad postadoh zreo èovjek oženih se Anom, djevojkom iz svoga plemena, i dobih s njome sina Tobiju. (Tobija 1, 9)
Èuvaj se, sine, svakoga preljuba. I pazi da ti žena bude iz plemena tvojih otaca; ne uzimaj za ženu tuðinku koja ne pripada koljenu tvoga oca, jer mi smo sinovi proroèki. Noa, Abraham, Izak, Jakov naši su oci odiskona; sjeti se, sine, da su svi oni uzeli žene meðu svojom braæom i da su bili blagoslovljeni u svojoj djeci, njihovo potomstvo dobit æe zemlju u nasljedstvo. (Tobija 4, 12)
Tada se Nabukodonozor užasno razbjesni protiv svih tih podruèja i zakle se svojim prijestoljem i svojim kraljevstvom da æe im se osvetiti i maèem opustošiti sve pokrajine Cilicije, Damaska, Sirije, uništiti sve stanovnike koji življahu na podruèju Moaba, plemena Amona, èitave Judeje i sve žitelje Egipta sve do obaju mora. (Judita 1, 12)
Poruši on sve njihove uzvišice, sravni sa zemljom svete gajeve njihove: bilo mu je najvelikodušnije dopušteno da razruši sva domaæa božanstva kako bi svi narodi èastili samo Nabukodonozora i svi ga jezici i plemena zazivali kao Boga. (Judita 3, 8)
Tada æe gvožðe mojih vojnika i sulica mojih slugu probosti slabine tvoje i ti æeš pasti meðu ranjenike Izraela kad se ja okrenem protiv njega. (Judita 6, 6)
Tih dana vršili su tu dužnost Ozija, sin Mihin od plemena Šimunova, pak Kabris, sin Gotonielov, i Harmis, sin Melkielov. (Judita 6, 15)
Njezin muž Manaše, iz istoga plemena i obitelji, bješe umro za žetve jeèma. (Judita 8, 2)
Ali mi ne znamo drugoga Boga do njega, pa se stoga nadamo da neæe napustiti ni nas ni ikoga od našeg plemena. (Judita 8, 20)
Vi i svi koji žive u granicama Izraela, progonite ih i uništite na putu njihova uzmaka. (Judita 14, 4)
Ozija posla u Betomastaim, Bebe, Kobe, Kolu i na sve podruèje Izraela skoroteèe s porukom o onome što se dogodilo: neka svi nasrnu na neprijatelje te ih unište. (Judita 15, 4)
Kad uðoše u kuæu njezinu, svi je jednodušno blagosloviše govoreæi: "Ti si slava Jeruzalema! Ti si najviši ponos Izraela! Ti si uzvišena dika roda našega! (Judita 15, 9)
Usred sveg Izraela Judita zapjeva ovu zahvalnicu, a sav je narod glasno prihvatio taj hvalospjev. (Judita 15, 14)
