1. Ovo su potomci Ezava, koji se zvao i Edom.

2. Ezav je uzeo sebi žene od kanaanskih djevojaka: Adu, kæer Hetita Elona; Oholibamu, kæer Ane, unuku Sibeona Horijca;

3. i Basematu, kæer Jišmaelovu, sestru Nebajotovu.

4. Ada Ezavu rodi Elifaza, a Basemata rodi Reuela,

5. Oholibama rodi Jeuša, Jalama i Koraha. To su Ezavovi sinovi koji se rodiše u zemlji kanaanskoj.

6. Ezav uzme svoje žene, svoje sinove, svoje kæeri, svu èeljad svoga doma; svoju stoku - krupnu i sitnu; svu imovinu što ju je namakao u zemlji kanaanskoj, pa ode u zemlju seirsku, daleko od svog brata Jakova.

7. Njihov se, naime, posjed jako uveæao te nisu mogli ostati zajedno: kraj u kojem su boravili nije ih mogao izdržavati zbog njihova blaga.

8. Tako se Ezav - Edom nazvani - naseli u brdskom kraju Seiru.

9. Ovo je, dakle, potomstvo Ezava, praoca Edomaca, u brdskom kraju Seiru.

10. Ovo su imena Ezavovih sinova: Elifaz, sin Ezavove žene Ade; Reuel, sin Ezavove žene Basemate.

11. Elifazovi su sinovi bili: Teman, Omar, Sefo, Gatam i Kenaz.

12. Timna je bila inoèa Ezavova sina Elifaza; ona je Elifazu rodila Amaleka. To su potomci Ezavove žene Ade.

13. A ovo su sinovi Reuelovi: Nahat, Zerah, Šama i Miza. Oni su bili sinovi Ezavove žene Basemate.

14. A ovo su opet sinovi Ezavove žene Oholibame, Anine kæeri, unuke Sibeonove; ona je Ezavu rodila Jeuša, Jalama i Koraha.

15. Ovo su rodovske glave Ezavovih potomaka. Potomci Ezavova prvoroðenca Elifaza: knez Teman, knez Omar, knez Sefo, knez Kenaz,

16. knez Korah, knez Gatam i knez Amalek. To su rodovski glavari Elifazovi u zemlji edomskoj; to su potomci Adini.

17. A ovo su potomci Ezavova sina Reuela: knez Nahat, knez Zerah, knez Šama i knez Miza. To su rodovski glavari Reuelovi u zemlji edomskoj; to su potomci Ezavove žene Basemate.

18. A ovo su potomci Ezavove žene Oholibame: knez Jeuš, knez Jalam i knez Korah. To su rodovski glavari Ezavove žene Oholibame, kæeri Anine.

19. To su bili sinovi Ezava-Edoma, njihovi knezovi.

20. A ovo su sinovi Seira Horijca, žitelji one zemlje: Lotan, Šobal, Sibeon, Ana,

21. Dišon, Eser i Dišan. To su koljenoviæi Horijci, sinovi Seirovi, u zemlji edomskoj.

22. Lotanovi sinovi bili su: Hori i Hemam; a sestra Lotanova bila je Timna.

23. Ovo su bili sinovi Šobalovi: Alvan, Manahat, Ebal, Šefo i Onam.

24. Sinovi Sibeonovi bijahu Aja i Ana. Ana je onaj koji je našao vruæa vrela u pustari dok je èuvao magarad svoga oca Sibeona.

25. Ovo su bila djeca Ane: sin Dišon i Anina kæi Oholibama.

26. Ovo su bili sinovi Dišonovi: Hemdan, Ešban, Jitran i Keran.

27. Ovo su bili sinovi Eserovi: Bilhan, Zaavan i Akan.

28. A sinovi Dišanovi bili su: Uz i Aran.

29. Ovo su knezovi Horijaca: knez Lotan, knez Šobal, knez Sibeon, knez Ana,

30. knez Dišon, knez Eser i knez Dišan. To su bili knezovi Horijaca, glavar za glavarom, u zemlji seirskoj.

31. Evo kraljeva koji su kraljevali u edomskoj zemlji prije nego je zavladao kralj sinova Izraelovih.

32. Beorov sin Bela vladao je u Edomu; njegov se grad zvao Dinhaba.

33. Kad je umro Bela, na njegovo se mjesto zakraljio Jobab, sin Zeraha iz Bosre.

34. Kad je umro Jobab, zakraljio se na njegovo mjesto Hušam iz temanske zemlje.

35. Kad je umro Hušam, zakraljio se na njegovo mjesto Bedadov sin Hadad, koji je potukao Midjance na Moapskom polju. Ime je njegovu gradu bilo Avit.

36. Kad je umro Hadad, zakraljio se na njegovo mjesto Samla iz Masreke.

37. Kad je umro Samla, zakraljio se na njegovo mjesto Šaul iz Rehobota na Rijeci.

38. Kad umrije Šaul, zavlada Baal Hanan, Akborov sin.

39. Kad je umro Baal Hanan, Akborov sin, vladaše Hadad. Ime je njegovu gradu bilo Pai. Žena mu se zvala Mehetabela. Bila je kæi Matredova, iz Me Zahaba.

40. Ovo su imena Ezavovih knezova s njihovim nazivima po rodovima i smještaju: knez Timna, knez Alva, knez Jetet,

41. knez Oholibama, knez Ela, knez Pinon,

42. knez Kenaz, knez Teman, knez Mibzar,

43. knez Magdiel i knez Iram. To su bili knezovi edomski, prema njihovim naseljima u zemlji koju su zaposjeli. To je Ezav, praotac Edomaca.






“Para consolar uma alma na sua dor, mostre todo o bem que ela ainda pode fazer”. São Padre Pio de Pietrelcina