aaaaa

1. Jednog dana dok je nauèavao narod u Hramu i naviještao evanðelje, isprijeèe se glavari sveæenièki i pismoznanci sa starješinama

2. pa mu dobace: "Reci nam kojom vlašæu to èiniš ili tko ti dade tu vlast?"

3. On odgovori: "Upitat æu i ja vas. Recite mi:

4. krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi?"

5. A oni smišljahu meðu sobom: "Reknemo li 'od Neba', odvratit æe 'Zašto mu ne povjerovaste?'

6. A reknemo li 'od ljudi', sav æe nas narod kamenovati. Ta uvjeren je da je Ivan prorok."

7. I odgovore da ne znaju odakle.

8. I Isus reèe njima: "Ni ja vama neæu kazati kojom vlašæu ovo èinim."

9. Zatim uze narodu kazivati ovu prispodobu: "Èovjek posadi vinograd, iznajmi ga vinogradarima i otputova na dulje vrijeme."

10. "Kada doðe doba, posla slugu vinogradarima da mu dadnu od uroda vinogradskoga. No vinogradari ga istukoše i otposlaše praznih ruku.

11. Nato on posla drugoga slugu. Ali oni i toga istukoše, izružiše i otposlaše praznih ruku.

12. Posla i treæega. A oni i njega izraniše i izbaciše."

13. "Nato reèe gospodar vinograda: 'Što da uèinim? Poslat æu im sina svoga ljubljenoga. Njega æe valjda poštovati.'

14. Ali kada ga vinogradari ugledaju, stanu meðu sobom umovati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.'

15. Izbaciše ga iz vinograda i ubiše." "Što æe dakle uèiniti s njima gospodar vinograda?

16. Doæi æe i pogubiti te vinogradare i dati vinograd drugima." Koji ga slušahu rekoše: "Bože saèuvaj!"

17. A on ih ošinu pogledom i reèe: "A što ono piše: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni?

18. Tko god padne na taj kamen, smrskat æe se, a na koga on padne, satrt æe ga."

19. Pismoznanci i glavari sveæenièki gledahu da istog èasa stave ruke na nj, ali se pobojaše naroda. Dobro razumješe da o njima kaza tu prispodobu.

20. Vrebajuæi na nj, poslaše uhode koji su se pravili pravednicima da ga uhvate u rijeèi pa da ga predaju oblasti i vlasti upraviteljevoj.

21. Upitaše ga dakle: "Uèitelju, znamo da pravo zboriš i nauèavaš te nisi pristran, nego po istini uèiš putu Božjem.

22. Je li nam dopušteno dati porez caru ili nije?"

23. Pronièuæi njihovu lukavost, reèe im:

24. "Pokažite mi denar." "Èiju ima sliku i natpis?"

25. A oni æe: "Carevu." On im reèe: "Stoga dajte caru carevo, a Bogu Božje."

26. I ne mogoše ga uhvatiti u rijeèi pred narodom, nego umuknuše zadivljeni njegovim odgovorom.

27. Pristupe mu neki od saduceja, koji nijeèu uskrsnuæe. Upitaše ga:

28. "Uèitelju! Mojsije nam napisa: Umre li bez djece èiji brat koji imaše ženu, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.

29. Bijaše tako sedmero braæe. Prvi se oženi i umrije bez djece.

30. Drugi uze njegovu ženu,

31. onda treæi; i tako redom sva sedmorica pomriješe ne ostavivši djece.

32. Naposljetku umrije i žena.

33. Kojemu æe dakle od njih ta žena pripasti o uskrsnuæu? Jer sedmorica su je imala za ženu."

34. Reèe im Isus: "Djeca se ovog svijeta žene i udaju.

35. No oni koji se naðoše dostojni onog svijeta i uskrsnuæa od mrtvih niti se žene niti udaju.

36. Zaista, ni umrijeti više ne mogu: anðelima su jednaki i sinovi su Božji jer su sinovi uskrsnuæa."

37. "A da mrtvi ustaju, naznaèi i Mojsije kad u odlomku o grmu Gospodina zove Bogom Abrahamovim, Bogom Izakovim i Bogom Jakovljevim.

38. A nije on Bog mrtvih, nego živih. Ta svi njemu žive!"

39. Neki pismoznanci primijete: "Uèitelju! Dobro si rekao!"

40. I nisu se više usuðivali upitati ga bilo što.

41. A on im reèe: "Kako kažu da je Krist sin Davidov?

42. Ta sam David veli u Knjizi psalama: Reèe Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna

43. dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'

44. David ga dakle naziva Gospodinom. Kako mu je onda sin?"

45. I pred svim narodom reèe svojim uèenicima:

46. "Èuvajte se pismoznanaca, koji rado hodaju u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sjedala u sinagogama i proèelja na gozbama,

47. proždiru kuæe udovièke, još pod izlikom dugih molitava. Stiæi æe ih to oštrija osuda."




“Quanto maiores forem os dons, maior deve ser sua humildade, lembrando de que tudo lhe foi dado como empréstimo.” São Padre Pio de Pietrelcina