Encontrados 17 resultados para: dopustio
Nisi mi dopustio ni da izljubim svoje kæeri i svoju unuèad! Zbilja si ludo postupio. (Knjiga Postanka 31, 28)
Kad je faraon dopustio da narod ode, Bog ih nije poveo prema filistejskoj zemlji, iako je onuda bilo najbliže. Bog je, naime, rekao: "Mogao bi se narod predomisliti i vratiti u Egipat kad vidi ratovanje." (Knjiga Izlaska 13, 17)
Tako Edom nije dopustio Izraelu da proðe kroz njegovo podruèje i Izrael se okrenu od njega. (Knjiga Brojeva 20, 21)
S neba ti se oglasio svojim glasom da te pouèi; dopustio ti je da vidiš njegov veliki oganj na zemlji; i isred ognja èuo si njegove rijeèi. (Ponovljeni zakon 4, 36)
Potom mu reèe Jahve: "Ovo je zemlja za koju sam se zakleo Abrahamu, Izaku i Jakovu da æu je dati tvome potomstvu. Dopustio sam da je pogledaš svojim oèima, ali ti onamo neæeš prijeæi." (Ponovljeni zakon 34, 4)
Kad se narod vratio u tabor, rekoše starješine Izraelove: "Zašto je Jahve dopustio da nas Filistejci danas pobijede? Poðimo u Šilo po Kovèeg saveza Jahvina neka doðe u našu sredinu i spasi nas iz ruku naših neprijatelja." (Prva knjiga o Samuelu 4, 3)
Ali, tako mi živog Jahve, Boga Izraelova, koji nije dopustio da ti uèinim zlo: da mi nisi tako brzo izišla u susret, zaista ne bi Nabalu do jutra ostalo ni ono što uza zid mokri!" (Prva knjiga o Samuelu 25, 34)
Na te Išbaalove rijeèi Abner se razgnjevi i reèe: "Zar sam ja pasja glava u Judi? Do danas sam samo dobro èinio domu tvoga oca Šaula, njegovoj braæi i njegovim prijateljima; nisam dopustio da padneš u Davidove ruke, a ti me danas prekoravaš zbog obiène žene! (Druga knjiga o Samuelu 3, 8)
Zato se Jahve rasrdio na Judejce i na Jeruzalem te je dopustio da budu zlostavljeni i da budu na užas i ruglo, kako vidite svojim oèima. (Druga knjiga Ljetopisa 29, 8)
U to vrijeme doðoše k njima Tatnaj, satrap s onu stranu Rijeke, Šetar Boznaj i drugovi njihovi poslanici i upitaše ih: "Tko vam je dopustio da gradite ovaj hram i da podižete ove zidove? (Knjiga Ezrina 5, 3)
Zapitali smo njihove starješine i rekli smo im: 'Tko vam je dopustio da gradite ovaj hram i da podignete njegove zidove?' (Knjiga Ezrina 5, 9)
Ali Ana, majka Tobijina, zaplaka i ukori Tobita: "Zašto si dopustio da nam sin ode? Nije li on štap naših ruku kad ulazi i izlazi pred nama? (Tobija 5, 18)
