Ezekiel, 2

1. I reèe mi: "Sine èovjeèji, na noge se, da s tobom govorim!"

2. OI uðe u me duh, kako mi progovori, te me podiže na noge i ja èuh glas onoga koji mi govoraše.

3. I reèe mi: "Sine èovjeèji, šaljem te k sinovima Izraelovim, k narodu odmetnièkom što se odvrže od mene. Oni i oci njihovi griješili su protiv mene sve do dana današnjega.

4. Šaljem te k sinovima tvrdokorna pogleda i okorjela srca. Reci im: Ovako govori Jahve Gospod!

5. I poslušali oni ili ne poslušali - rod su odmetnièki - neka znaju da je prorok meðu vama.

6. A ti, sine èovjeèji, ne boj ih se i ne plaši se rijeèi njihovih: 'Trnje te okružuje i sjediš meðu samim skorpijama.' Ne plaši se rijeèi njihovih i ne boj se nimalo njihova pogleda jer oni su rod odmetnièki.

7. Govori im moje rijeèi, poslušali oni ili ne poslušali, jer rod su odmetnièki.

8. A ti, sine èovjeèji, poslušaj što æu ti sada reæi: Ne budi odmetnik kao što su oni rod odmetnièki! Otvori usta i progutaj što æu ti sada dati!"

9. I pogledah, a to ruka k meni ispružena i u njoj, gle, svitak knjige.

10. I razvi se knjiga preda mnom: bijaše ispisana izvana i iznutra, a u njoj napisano: "Naricanje! Jecanje! Jauk!"