Biblija u jednoj godini.

Trideset i prvog dana, pošasti nastavljaju pokazivati ​​Božju moć. Izlazak 8 opisuje tri razorne pošasti: žabe koje prekrivaju cijelu zemlju, rojeve ušiju i muhe koje napadaju Egipat, dok faraon opetovano otvrdnjuje svoje srce. Levitski zakonik 6 daje detaljne upute svećenicima o tome kako upravljati raznim žrtvama i održavati trajnu vatru na žrtveniku. Psalam 48 slavi Jeruzalem kao grad velikog Kralja, gdje je Bog uspostavio svoju prisutnost i brani svoj narod, za razliku od Egipta, koji je suđen.

1. Onda Jahve reèe Mojsiju: "Reci Aronu neka ispruži svoju ruku sa štapom povrh rijeka, prokopa i jezeraca i uèini da žabe navale na egipatsku zemlju."

2. Aron pruži svoju ruku povrh egipatskih voda, i žabe iziðoše i prekriše zemlju egipatsku.

3. Ali i vraèari uèiniše tako svojim vraèanjem, te žabe navališe na egipatsku zemlju.

4. Zovne sad faraon Mojsija i Arona i rekne: "Molite Jahvu da ukloni žabe od mene i moga puka, a ja æu pustiti narod da prinese žrtvu Jahvi."

5. Mojsije uzvrati faraonu: "Dostoj se odrediti mi kad hoæeš da molim za te, za tvoje službenike i za tvoj narod da se žabe odstrane od tebe i tvojih domova i ostanu samo u Rijeci."

6. "Sutra", reèe. "Neka bude kako kažeš", odvrati Mojsije, "da znaš kako nitko nije kao Jahve, Bog naš.

7. Žabe æe otiæi od tebe, od tvojih službenika i tvoga naroda; ostat æe samo u Rijeci."

8. Mojsije i Aron odu od faraona, a onda Mojsije zazva Jahvu zbog žaba kojima je kaznio faraona.

9. I Jahve usliša Mojsija, te žabe pocrkaju po kuæama, dvorištima i njivama.

10. Na hrpe su ih zgrtali, zemlja se njima usmrdjela.

11. Kad je faraon vidio da je nastupilo olakšanje, srce mu otvrdnu te ne posluša Mojsija i Arona, kako je Jahve i kazao.

12. Onda æe opet Jahve Mojsiju: "Reci Aronu neka zamahne svojim štapom i udari po prahu na tlu neka se pretvori u komarce po svoj zemlji egipatskoj."

13. I uèine tako: zamahne Aron rukom i štapom te udari po prahu na tlu. Komarci navale na ljude i životinje. Sav prah na tlu pretvori se u komarce po svoj zemlji egipatskoj.

14. Vraèari pokušaše da svojim vraèanjem stvore komarce, ali nisu mogli. Ljudi i životinje postanu plijenom komaraca.

15. Tada vraèari reknu faraonu: "To je prst Božji!" Ali je faraonovo srce bilo okorjelo, pa nije poslušao Mojsija i Arona, kako je Jahve i kazao.

16. Onda Jahve reèe Mojsiju: "Podrani ujutro, iziði pred faraona kad krene k vodi, i reci mu: 'Ovako poruèuje Jahve: Pusti moj narod da ode i da mi štovanje iskaže.

17. Ako ne pustiš moga naroda, pripustit æu obade na te, na tvoje službenike, na tvoj puk i tvoje domove. Egipatski domovi i samo tlo na kojem stoje vrvjet æe od obada.

18. Ali æu toga dana izuzeti gošenski kraj, u kojem živi moj narod, te se ondje obadi neæe pojaviti, tako da znaš da sam ja Jahve u središtu zemlje.

19. Tu æu razliku napraviti izmeðu svoga i tvoga naroda. To æe znamenje biti sutra.'"

20. I uèini Jahve tako. Rojevi obada nalete u faraonov dvor, na domove njegovih službenika i po svoj zemlji egipatskoj. Zemlja nastrada od obada.

21. Sad faraon pozove Mojsija i Arona pa im rekne: "Idite, prinesite žrtvu svome Bogu, ali u ovoj zemlji."

22. "Ne dolikuje da tako uèinimo", odgovori Mojsije. "Žrtve koje mi prinosimo Jahvi, Bogu svome, za Egipæane su svetogrðe. Kad bismo, dakle, na njihove oèi prinosili žrtve koje su Egipæanima svetogrdne, zar nas ne bi kamenovali?

23. Zato moramo u pustinju tri dana hoda te prinijeti žrtvu Jahvi, Bogu svome, kako nam je zapovjedio."

24. "Pustit æu vas da odete u pustinju", odgovori faraon, "i prinesete žrtvu Jahvi, svome Bogu, ali ne odlazite predaleko. Molite za me!"

25. Nato odvrati Mojsije: "Èim odem od tebe, zazvat æu Jahvu da sutra nestane obada s faraona, njegovih službenika i njegova puka. Ali neka faraon više ne vara! Neka pusti narod da ide i prinese žrtvu Jahvi."

26. Tako Mojsije ode od faraona i pomoli se Jahvi.

27. I Jahve uèini kako je Mojsije tražio: s faraona, s njegovih službenika i s njegova puka nestane obada - ni jedan jedini nije ostao.

28. Ali opet ukruti faraon srce svoje i ne dopusti narodu da ode.

1. Jahve još reèe Mojsiju:

2. "Naredi Aronu i njegovim sinovima: 'Ovakav je obred za žrtvu paljenicu: žrtva paljenica neka ostane na žeravi na žrtveniku svu noæ do jutra; i vatra neka neprestano gori na žrtveniku.

3. Neka sveæenik stavi na se lanenu košulju, na svoje tijelo neka navuèe lanene gaæe; zatim neka zgrne zamašæeni pepeo u što je vatra pretvorila žrtvu paljenicu na žrtveniku i neka ga stavi pokraj žrtvenika.

4. Potom neka svuèe svoje ruho i na se obuèe drugo te neka odnese zamašæeni pepeo na èisto mjesto izvan tabora.

5. Vatra na žrtveniku mora uvijek gorjeti; ne smije se gasiti. Neka svako jutro sveæenik na nju naloži drva i onda na nju naslaže žrtvu paljenicu. Tu neka u kad sažiže loj sa žrtava prièesnica.

6. Neka na žrtveniku trajno gori vatra; neka se ne gasi.'"

7. "Ovo je obred za žrtvu prinosnicu: neka je Aronovi sinovi pronose u nazoènosti Jahve pred žrtvenikom.

8. Pošto jedan od njih zagrabi pregršt najboljeg brašna i ulja sa žrtve prinosnice i sav tamjan što bude na njoj, pošto to sažeže na žrtveniku kao spomen-žrtvu, ugodan miris Jahvi,

9. neka ostatak u obliku beskvasnih kruhova pojedu Aron i njegovi sinovi; neka ga jedu na posveæenu mjestu - u dvorištu Šatora sastanka.

10. Neka se ne peèe s kvascem. To je dio žrtava meni paljenih što im ga ja dajem - dio najsvetiji, jednako kao i žrtva okajnica i kao žrtva naknadnica.

11. Svaki muškarac Aronova potomstva može jesti taj dio od žrtava paljenih Jahvi, i to je vjeèni zakon za sve vaše naraštaje: i tko ih se god dotakne, bit æe posveæen."

12. Jahve još reèe Mojsiju:

13. "Neka Aron i njegovi sinovi na dan svoga pomazanja prinesu Jahvi ovaj prinos: desetinu efe najboljeg brašna kao redovitu žrtvu prinosnicu, polovinu ujutro, a polovinu uveèer.

14. Neka bude pripravljena u tavi na ulju. Donesi je dobro namoèenu i prinesi Jahvi kao ugodan miris, kao žrtvu prinosnicu od više komada.

15. Neka je tako pripravi sveæenik koji od njegovih sinova bude pomazan da ga naslijedi. To je vjeèni zakon. Neka se ta žrtva Jahvi sva sažeže!

16. Svaka sveæenièka žrtva prinosnica treba da bude posve spaljena; neka se od nje ne jede."

17. Još reèe Jahve Mojsiju:

18. "Kaži Aronu i njegovim sinovima: 'Ovo je obred žrtvovanja za grijeh: žrtva okajnica neka se zakolje pred Jahvom na mjestu gdje se kolje žrtva paljenica - presveta je!

19. Sveæenik koji prinosi tu žrtvu okajnicu neka od nje i jede; neka se ona jede na posveæenu mjestu, u dvorištu Šatora sastanka.

20. Tko se god dotakne njezina mesa bit æe posveæen; ako krv poštrapa odijelo, poštrapani dio neka se ispere na posveæenu mjestu.

21. A posuda od ilovaèe u kojoj bude meso kuhano neka se razbije; a ako bude kuhano u posudi od tuèa, neka se istare i vodom ispere.

22. Svaki muški od sveæenièke loze može od nje jesti - presveta je!

23. Ali nijedna žrtva okajnica od koje je krv donesena u Šator sastanka za obred pomirenja u Svetištu neka se ne jede, nego na vatri spali.'"

1. Pjesma. Psalam. Sinova Korahovih.

2. Velik je Jahve, hvale predostojan u gradu Boga našega.

3. Sveto brdo njegovo, brijeg velièanstven, radost je zemlji svoj. Gora Sion, na krajnjem sjeveru, grad je Kralja velikog.

4. Bog u kulama njegovim jakom se pokaza utvrdom.

5. Jer gle, složiše se kraljevi, navališe zajedno.

6. Èim vidješe, zapanjiše se i zbunjeni u bijeg nagnuše.

7. Ondje ih trepet obuze kao muka porodilje,

8. kao kad vjetar istoèni razbija brodove taršiške.

9. Što smo èuli, sada vidimo: grad Jahve nad Vojskama, grad Boga našega - Bog ga utvrdi dovijeka.

10. Spominjemo se, Bože, tvoje dobrote usred Hrama tvojega.

11. Kao ime tvoje, Bože, tako i slava tvoja do nakraj zemlje doseže. Puna je pravde desnica tvoja; neka se raduje brdo sionsko!

12. Neka klièu gradovi Judini zbog tvojih sudova!

13. Obiðite Sion i proðite njime, prebrojite kule njegove!

14. Pogledajte dobro bedeme njegove, promotrite mu potanko dvorove: da biste kazivali buduæem koljenu:

15. "Takav je Bog, Bog naš zasvagda i dovijeka! On neka nas vodi!"