Biblija u jednoj godini.

Trideset šestog dana slavimo pobjedu i učimo o božanskoj ovisnosti. Izlazak 15-16 predstavlja Mojsijevu veličanstvenu pjesmu kojom slavimo pobjedu na Crvenom moru, nakon čega slijedi čudesna opskrba manom i prepelicama u pustinji, učeći Izrael da svakodnevno vjeruje Bogu. Levitski zakonik 11 uspostavlja zakone o čistim i nečistim životinjama, razlikujući Izrael od drugih naroda i učeći praktičnoj svetosti. Psalam 71 je dirljiva molitva nekoga u starosti, koji vapi za božanskom zaštitom i sjeća se Božje vjernosti od mladosti.

Poglavlje 15

1. Tada Mojsije s Izraelcima zapjeva ovu pjesmu Jahvi u slavu: "U èast Jahvi zapjevat æu, jer se slavom proslavio! Konja s konjanikom u more je survao.

2. Moja je snaga, moja pjesma - Jahve jer je mojim postao izbaviteljem. On je Bog moj, njega ja æu slaviti, on je Bog oca moga, njega æu velièati.

3. Jahve je ratnik hrabar, Jahve je ime njegovo.

4. Kola faraonova i vojsku mu u more baci; cvijet njegovih štitonoša More crveno proguta.

5. Valovi ih prekriše; poput kamena u morske potonuše dubine.

6. Desnica tvoja, Jahve, snagom se prodièi; desnica tvoja, Jahve, raskomada dušmana.

7. Velièanstvom svojim obaraš ti protivnike; puštaš svoj gnjev i on ih k'o slamu proždire.

8. Od daha iz tvojih nosnica vode narastoše, valovi se u bedem uzdigoše, u srcu mora dubine se stvrdnuše.

9. Mislio je neprijatelj: 'Gonit æu ih, stiæi, plijen æu podijelit', duša æe moja sita ga biti; trgnut æu maè, uništit' ih rukom svojom.'

10. A ti dahom svojim dahnu, more se nad njima sklopi; k'o olovo potonuše silnoj vodi u bezdane.

11. Tko je kao ti, Jahve meðu bogovima, tko kao ti sija u svetosti, u djelima strašan, divan u èudima?

12. Desnicu si pružio i zemlja ih proguta!

13. Milošæu svojom vodio si ovaj narod, tobom otkupljen, k svetom tvom Stanu snagom si ga svojom upravio.

14. Kada to èuše, prodrhtaše narodi; Filistejce muke spopadoše.

15. Užas je srvao edomske glavare, trepet je obuzeo moapske knezove i tresu se svi koji žive u Kanaanu.

16. Strah i prepast na njih se obaraju; snaga tvoje ruke skamenila ih je dok narod tvoj, Jahve, ne proðe, dok ne proðe narod tvoj koji si otkupio.

17. Dovest æeš ih i posaditi na gori svoje baštine, na mjestu koje ti, Jahve, svojim uèini Boravištem, Svetištem, o Jahve, tvojom rukom sazidanim.

18. Vazda i dovijeka Jahve æe kraljevati."

19. Kad su faraonovi konji, njegova kola i konjanici sašli u more, Jahve je na njih povratio morske vode pošto su Izraelci prošli posred mora po suhu.

20. Tada Aronova sestra, proroèica Mirjam, uze bubanj u ruku, a sve žene pridruže joj se s bubnjem u ruci i plešuæi.

21. Mirjam je zaèinjala pjesmu: "Zapjevajte Jahvi jer se slavom proslavio! Konja s konjanikom u more je survao."

22. Pokrene Mojsije Izraelce od Crvenog mora i poðu na put kroz pustinju Šur. Tri su dana putovali pustinjom, a vode nisu našli.

23. Doðu k Mari, ali nisu mogli piti vode kod Mare jer je bila gorka. Stoga se i zove Mara.

24. Narod je mrmljao na Mojsija i govorio: "Što æemo piti?"

25. A on zazva Jahvu. Jahve mu pokaže neko drvo. Baci on to drvo u vodu i voda postane slatka. Tu im Jahve postavi zakon i pravo i tu ih stavi u kušnju.

26. Zatim reèe: "Budeš li zdušno slušao glas Jahve, Boga svoga, vršeæi što je pravo u njegovim oèima; budeš li pružao svoje uho njegovim zapovijedima i držao njegove zakone, nikakvih bolesti koje sam pustio na Egipæane na vas neæu puštati. Jer ja sam Jahve koji dajem zdravlje."

27. Zatim stignu u Elim, gdje je bilo dvanaest izvora i sedamdeset palma. Tu se, uz vodu, utabore.

Poglavlje 16

1. Potom krenu iz Elima, i sva izraelska zajednica doðe u pustinju Sin, koja je izmeðu Elima i Sinaja, petnaestoga dana drugoga mjeseca nakon odlaska iz zemlje egipatske.

2. U pustinji sva izraelska zajednica poène mrmljati protiv Mojsija i Arona.

3. "Oh, da smo pomrli od ruke Jahvine u zemlji egipatskoj kad smo sjedili kod lonaca s mesom i jeli kruha do mile volje!" - rekoše im. "Izveli ste nas u ovu pustinju da sve ovo mnoštvo gladom pomorite!"

4. Tada reèe Jahve Mojsiju: "Uèinit æu da vam daždi kruh s neba. Neka narod ide i skuplja svaki dan koliko mu za dan treba. Tako æu ih kušati i vidjeti hoæe li se držati moga zakona ili neæe.

5. A šestoga dana, kad spreme što su nakupili, bit æe dvaput onoliko koliko su skupljali za svaki dan."

6. Onda Mojsije i Aron progovore svim Izraelcima: "Veèeras æete poznati da vas je Jahve izveo iz zemlje egipatske,

7. a ujutro æete vidjeti svojim oèima Jahvinu slavu, jer vas je èuo Jahve kako ste protiv njega mrmljali. Što smo mi da protiv nas mrmljate?

8. Veèeras æe vam Jahve dati mesa da jedete", nastavi Mojsije, "a ujutro kruha do mile volje, jer je Jahve èuo vaše mrmljanje protiv njega. Što smo mi? Vi ne mrmljate protiv nas nego protiv Jahve."

9. Poslije toga rekne Mojsije Aronu: "Reci svoj izraelskoj zajednici: 'Skupite se pred Jahvu, jer je èuo vaše mrmljanje!'"

10. I dok je Aron svoj izraelskoj zajednici govorio, oni se okrenu prema pustinji, i gle! u oblaku pojavi se Jahvina slava.

11. Onda se Jahve oglasi Mojsiju i reèe mu:

12. "Èuo sam mrmljanje Izraelaca. Ovako im reci: 'Veèeras æete jesti meso, a ujutro æete se nasititi kruha. Tada æete poznati da sam ja Jahve, Bog vaš.'"

13. I doista! Naveèer se pojave prepelice i prekriju tabor. A ujutro obilna rosa sve orosila oko tabora.

14. Kad se prevlaka rose digla, površinom pustinje ležao tanak sloj, nešto poput pahuljica, kao da se slana uhvatila po zemlji.

15. Kad su Izraelci to vidjeli, pitali su jedan drugoga: "Što je to?" Jer nisu znali što je. Onda im Mojsije reèe: "To je kruh koji vam je Jahve pribavio za hranu.

16. A ovo je zapovijed koju je Jahve izdao: 'Nakupite koliko kome treba za jelo - jedan gomer po osobi, svatko prema broju èlanova koji su mu u šatoru.'"

17. Izraelci tako uradiše. Neki nakupe više, neki manje.

18. Kad su izmjerili na gomer, pokaza se da nije ništa preteklo onome koji bijaše nakupio mnogo, a niti je nedostajalo onome koji bijaše nakupio manje: svatko je nakupio koliko mu je trebalo za jelo.

19. "Neka nitko ne ostavlja ništa za ujutro!" - rekne im Mojsije.

20. Ali oni nisu poslušali Mojsija; neki ostave i za sutra. A to im se ucrva i usmrdje. Mojsije se na njih razljuti.

21. Tako su skupljali svako jutro koliko je kome trebalo za jelo. I kad bi sunce ogrijalo, mÓana bi se rastopila.

22. Onda šestoga dana nakupiše dvostruku kolièinu hrane - po dva gomera na svakoga. Kad su starješine zajednice došle da izvijeste Mojsija,

23. on im reèe: "Ovo je zapovijed Jahvina: Sutra je dan potpunog odmora, subota Jahvi posveæena. Ispecite što želite peæi; skuhajte što želite kuhati. Sve što vam preteèe ostavite za sutra."

24. Ostave to oni za sutra, kako je Mojsije naredio, i niti se usmrdjelo niti su se crvi pojavili.

25. "Jedite to danas", reèe im Mojsije, "jer je ovaj dan subota u èast Jahve; danas neæete naæi mÓane na polju.

26. Šest je dana skupljajte, a sedmoga, u subotu, neæe je biti."

27. Bijaše nekih koji su i sedmoga dana išli da je nakupe, ali ništa ne naðoše.

28. Zato Jahve reèe Mojsiju: "Dokle æete odbijati da se pokorite mojim zapovijedima i mojim zakonima?

29. Pogledajte! Zato što vam je Jahve dao subotu, daje vam hrane šestoga dana za dva dana. Neka svatko stoji gdje jest; neka nitko u sedmi dan ne izlazi iz svoga stana."

30. Tako se sedmoga dana narod odmarao.

31. Dom je Izraelov tu hranu prozvao mÓanom. Bijaše kao zrno korijandra; bijela, a imala je ukus medenog kolaèiæa.

32. Onda rekne Mojsije: "Ovo je zapovijed koju je izdao Jahve: Napunite tim jedan gomer i èuvajte ga za svoje potomke da vide hranu kojom sam vas hranio u pustinji kad sam vas izbavio iz zemlje egipatske."

33. I naredi Mojsije Aronu: "Uzmi jednu posudu; stavi u nju cio gomer mane, a onda je položi pred Jahvu da se saèuva za vaše potomke."

34. Kako je Jahve naredio Mojsiju, Aron je stavi pred Svjedoèanstvo na èuvanje.

35. Izraelci su se hranili manom èetrdeset godina, sve dok nisu došli u naseljenu zemlju: jeli su manu do dolaska na granicu zemlje kanaanske.

36. Gomer je deseti dio efe.

1. Jahve reèe Mojsiju i Aronu:

2. "Ovako kažite Izraelcima: 'Ovo su životinje koje izmeðu svih èetveronožaca na zemlji možete jesti:

3. svaku koja ima papke, ali papke razdvojene, i koja preživa možete jesti.

4. Ali ove, iako preživaju ili papke imaju, ne smijete jesti: devu, jer iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je neèista;

5. svisca, jer iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je neèist;

6. arnebeta, iako preživa, razdvojena papka nema - za vas je neèist.

7. A svinja, iako ima papak, i to papak razdvojen, ne preživa - za vas je neèista.

8. Njihova mesa nemojte jesti niti se njihove strvine doticati - za vas su one neèiste.'"

9. Od svih vodenih životinja ove možete jesti: sve što živi u vodi, bilo u morima, bilo u rijekama, a ima peraje i ljuske možete jesti.

10. A što u morima i rijekama nema peraja i ljusaka - sve životinjice u vodi, sva živa vodena biæa - neka su vam odvratna

11. i odvratna neka vam ostanu! Mesa od njih nemojte jesti, a njihove strvine držite za odvratnost.

12. Sve, dakle, što je u vodi a nema peraja i ljusaka neka je za vas odvratno."

13. "Od ptica neka su vam ove odvratne i neka se ne jedu - odvratnost su: orao, orao strvinar i jastreb,

14. tetrijeb i sokol bilo koje vrste;

15. gavran svih vrsta;

16. noj, kobac i galeb; lastavica svake vrste;

17. sova, gnjurac, ušara,

18. labud, pelikan, droplja;

19. roda, èaplja svake vrste; pupavac i šišmiš."

20. "Svi krilati kukci što hodaju èetveronoške neka su vam odvratni!

21. Od svih tih krilatih kukaca što hodaju èetveronoške možete jesti samo one koji imaju na svojim nožicama listove za skakutanje po zemlji.

22. Od njih možete jesti: svaku vrstu skakavaca, cvrèaka i zrikavaca.

23. A svi drugi krilati kukci na èetiri nožice neka su vam odvratni!

24. I od njih æete se oneèistiti: tko se god dotakne njihove crkotine, neka je neèist do veèeri;

25. tko god ponese crkotinu bilo koje od njih, neka opere svoju odjeæu i neèistim se smatra do veèeri;

26. i životinje s nerazdvojenim papkom što ne preživaju za vas su neèiste, i tko ih se dotakne neka je neèist!

27. Onda, èetveronožne životinje koje hodaju na èetiri šape za vas su neèiste. Tko se dotakne njihova strva, neka je neèist do veèeri.

28. A onaj koji ponese njihov strv, neka opere svoju odjeæu i bude neèist do veèeri. Za vas su one neèiste."

29. "Od životinja što po zemlji gmižu neka su za vas ove neèiste: krtica, miš i svaka vrsta guštera;

30. zidni macaklin, kameleon, daždevnjak, zelembaæ i tinšamet.

31. Te su životinje od svih što gmižu za vas neèiste. Tko ih se mrtvih dotakne neka je neèist do veèeri.

32. A na što koja od njih mrtva padne, neka je oneèišæeno: bio to kakav drveni predmet ili odjeæa, koža ili vreæa. Svaki takav predmet koji se upotrebljava neka se zamoèi u vodu i ostane neèist do veèeri. Onda æe postati èist.

33. Upadne li što od njih u kakvu zemljanu posudu, razbijte je; sve je u njoj oneèišæeno.

34. A bilo kakva hrana što se jede, ako na nju kapne voda iz te posude, bit æe oneèišæena. Svaka tekuæina što se pije u svakoj takvoj posudi neka se smatra neèistom.

35. A sve na što padne bilo što od njihove crkotine neka je neèisto; bude li to peæ ili ognjište, neka se sruše: oneèišæeni su za vas i neka neèisti budu.

36. A vrelo ili èatrnja koja drži vodu neka se smatraju èistima. Ali tko dirne strvinu životinje neka je neèist.

37. Ako što od njihova strva padne na žitno sjemenje što æe se sijati, ono ostaje èisto;

38. ali ako se sjemenje nakvasi vodom, a onda na nj padne što od njihove crkotine, neka je za vas neèisto.

39. Ako ugine koja životinja što vam služi za hranu, onaj koji dotakne njezinu strvinu neka je neèist do veèeri;

40. a koji pojede od njezine strvine neka opere svoju odjeæu i bude neèist do veèeri; koji ponese njezinu strvinu neka opere svoju odjeæu i bude neèist do veèeri.

41. Svaka životinja što po tlu gmiže odvratna je. Neka se ne jede!

42. Ništa što puže na trbuhu, ništa što god ide na èetiri noge ili na više nogu - nikakve puzavce što po tlu gmižu nemojte jesti jer su odvratni!

43. Nemojte sami sebe poganiti svim tim puzavcima što gmižu; ne prljajte se njima, da i vi zbog njih ne postanete neèisti.

44. Ta ja - Jahve - Bog sam vaš! Posveæujte se, dakle, da sveti budete, jer svet sam ja! Nijednim se puzavcem što po tlu gmiže ne prljajte!

45. Jest, ja sam Jahve; izveo sam vas iz zemlje egipatske da vam budem Bog. Budite, dakle, sveti jer sam svet ja!"

46. To je odredba koja se odnosi na ptice i sva živa biæa što se u vodi kreæu i na sve stvorove koji po zemlji gmižu.

47. Svrha joj je da se razlikuje neèisto od èistoga; životinja koja se može jesti od životinje koja se ne smije jesti.

1. Tebi si, Jahve, utjeèem, ne daj da se ikada postidim!

2. U pravdi me svojoj spasi i izbavi, prikloni uho k meni i spasi me!

3. Budi mi hrid utoèišta i èvrsta utvrda spasenja: jer ti si stijena i utvrda moja.

4. Bože moj, istrgni me iz ruke zlotvora, iz šake silnika i tlaèitelja:

5. jer ti si, o Gospode, ufanje moje, Jahve, uzdanje od moje mladosti!

6. Na te se oslanjam od utrobe; ti si mi zaštitnik od majèina krila: u te se svagda uzdam.

7. Mnogima postadoh èudo, jer ti si mi bio silna pomoæ.

8. Usta mi bijahu puna tvoje hvale, slaviše te svaki dan!

9. Ne zabaci me u starosti: kad mi malakšu sile, ne zapusti me!

10. Jer govore o meni moji dušmani, i koji me vrebaju složno se svjetuju:

11. "Bog ga je napustio; progonite ga i uhvatite jer nema tko da ga spasi!"

12. O Bože, ne stoj daleko od mene, Bože moj, pohitaj mi u pomoæ!

13. Neka se postide i propadnu koji traže moj život; nek' se sramotom i stidom pokriju koji mi žele nesreæu!

14. A ja æu se uvijek uzdati, iz dana u dan hvaleæ' te sve više.

15. Ustima æu naviještati pravednost tvoju, povazdan pomoæ tvoju: jer im ne znam broja.

16. Kazivat æu silu Jahvinu, Gospode, slavit æu samo tvoju pravednost.

17. Bože, ti mi bijaše uèitelj od mladosti moje, i sve do sada naviještam èudesa tvoja.

18. Ni u starosti, kad posijedim, Bože, ne zapusti me, da kazujem mišicu tvoju naraštaju novom i svima buduæima silu tvoju,

19. i pravednost tvoju, Bože, koja seže do neba, kojom uèini velika djela. Bože, tko je kao ti!

20. Trpljenja mnoga i velika bacio si na me: ali ti æeš me opet oživiti i opet me podiæi iz dubine zemlje.

21. Poveæaj dostojanstvo moje i opet me utješi:

22. A ja æu uz harfu slaviti tvoju vjernost, o Bože, svirat æu ti u citaru, Sveèe Izraelov!

23. Moje æe usne klicati pjevajuæ' tebi i moja duša koju si spasio.

24. I moj æe jezik svagda slaviti pravdu tvoju, jer su postiðeni i posramljeni oni što traže moju nesreæu.