Löydetty 213 Tulokset: dah

• Pogledah, i gle: tu kao neki èovjek; od njegovih kao bokova naniže oganj, a od njegovih kao bokova naviše bljeskanje, nešto poput usijane kovine. (Ezekiel 8, 2)

• I povede me do vrata predvorja. Pogledah, i gle: u zidu pukotina. (Ezekiel 8, 7)

• Uðoh i pogledah. I gle, svakojake slike gmazova i gnusnih životinja - sve kumiri doma Izraelova, našarani na zidu, svuda uokolo. (Ezekiel 8, 10)

• Pogledah, i gle: na svodu nad glavama kreubinÄa pojavi se nešto kao kamen safir, kao nekakvo prijestolje. (Ezekiel 10, 1)

• Pogledah, i gle: uz kerubine èetiri toèka, po jedan uza svakoga. A toèkovi bijahu nalik na kamen krizolit; (Ezekiel 10, 9)

• I ja æu im dati novo srce i nov æu duh udahnuti u njih: išèupat æu iz njih njihovo kameno srce i stavit æu u njih srce od mesa, (Ezekiel 11, 19)

• A mene duh podiže i ponese duhom Božjim k izgnanicima u zemlju kaldejsku. I išèeznu viðenje koje gledah. (Ezekiel 11, 24)

• Proðoh kraj tebe i u te se zagledah: i gle, dob tvoja - dob je ljubavi! Raširih na te skute svoje i pokrih ti golotinju. Prisegoh ti i sklopih Savez s tobom - rijeè je Jahve Gospoda - i ti moja postade. (Ezekiel 16, 8)

• I zato je predah u ruke njenim ljubavnicima, u ruke Asircima za kojima se uspalila. (Ezekiel 23, 9)

• Trgovci narodÄa zviždahu za tobom, jer ti strašilo posta i nestade zauvijek!'" (Ezekiel 27, 36)

• Srce ti se uzoholi zbog ljepote tvoje, mudrost svoju odnemari zbog svojega blaga! Na zemlju te bacih i predah te zemaljskim kraljevima da te prezirno gledaju. (Ezekiel 28, 17)

• Tuðinci, najokrutniji od naroda, posjekoše ga i oboriše, grane mu padahu po gorama i svim dolinama, hvoje mu se po svim uvalama polomiše, svi se narodi zemlje od njegova hlada udaljiše, ostaviše ga! (Ezekiel 31, 12)