Löydetty 7831 Tulokset: Æe
anðeo reèe mladiæu: "Brate, noæas æemo prenoæiti kod Raguela; on ti je roðak, a ima jedinicu kæer koja se zove Sara. (Tobija 6, 11)
Sad me poslušaj: govorit æu njenu ocu, i kad se vratimo iz Ragesa, proslavit æemo svadbu. Jer ja znam da je Raguel, prema Mojsijevu zakonu, ne može dati drugome, a kad bi to uradio, zaslužio bi smrt, jer ti imaš pravo na nasljedstvo pred svakim drugim." (Tobija 6, 13)
Anðeo mu reèe: "Ne sjeæaš se kako ti je otac naredio da uzmeš za ženu samo onu koja pripada tvome rodu? Zato me poslušaj, brate: ona æe biti tvoja žena, a ti se ne osvræi na demona, jer æe još noæas biti tvoja. (Tobija 6, 16)
Kad budeš ušao u svadbenu sobu, uzet æeš tamjanova pepela i metnut æeš na nj malo ribljeg srca i jetre; kad tako okadiš, demon æe oæutjeti vonj i pobjeæi æe i neæe se više vratiti. (Tobija 6, 17)
Kad se htjedneš približiti k njoj, bdijte oboje i dozivajte milostivog Boga: on æe vas spasiti i smilovati vam se. Ne boj se: ona ti je bila dosuðena oduvijek, ti æeš je spasiti; ona æe poæi s tobom i mislim da æeš s njom imati poroda." Kad je Tobija èuo sve to, odmah mu ona omilje i njegova se duša privinu uz njezinu. (Tobija 6, 18)
Anðeo prozbori o tom s Raguelom, a on æe Tobiji: "Jedi, pij i budi veseo, jer tebi pripada moja kæi. Ipak ti moram otkriti istinu: (Tobija 7, 10)
veæ bijah svoju kæer dao sedmorici, ali kad joj se približiše, svi noæu pomriješe. Ali ti sada budi veseo." (Tobija 7, 11)
Zatim pozva Saru, svoju kæer; uzevši je za ruku, dade je kao zaruènicu Tobiji govoreæi: "Evo, uzmi je prema Mojsijevu zakonu i odvedi je k svome ocu." I blagoslovi ih. (Tobija 7, 13)
Vidjevši suze svoje kæeri, kaza joj: "Budi hrabra, kæerko: Gospodar neba i zemlje neka te nagradi milošæu za tvoju bol. Budi hrabra, kæerko!" (Tobija 7, 17)
a onda primi polovicu imutka i vrati se živ i zdrav svome ocu. Drugi æeš dio dobiti poslije moje i ženine mi smrti." (Tobija 8, 21)
Znaš da moj otac broji dane, pa budem li se mnogo zadržavao, bit æe zabrinut veoma." (Tobija 9, 4)
Tada Rafael ode. Provede noæ u Gabaela i dade mu obveznicu. Gabael izvuèe zapeèaæene vreæice te mu ih izruèi. (Tobija 9, 5)
