Biblija u jednoj godini.

Na 205. dan, Izaija 30-31 potiče ljude da se ne uzdaju u ljudske saveze, već da traže sigurnost u Bogu. Sofonija 3 najavljuje obnovu Jeruzalema i obećanje radosti i božanske zaštite. Izreke 11:13-16 ističu važnost iskrenih odnosa, razboritosti i velikodušnosti, nudeći smjernice za pobožan život.

Poglavlje 30

1. Teško sinovima odmetnièkim! - rijeè je Jahvina. Oni provode osnove koje nisu moje, sklapaju saveze koji nisu po mom duhu i grijeh na grijeh gomilaju.

2. Zaputiše se u Egipat, ne pitajuæi usta moja, da se uteku faraonovu zaklonu i da se zaštite u sjeni Egipta.

3. Zaklon faraonov bit æe na sramotu, i na ruglo zaštita u sjeni Egipta.

4. Eno mu knezova veæ u Soanu, podanici stigoše u Hanes:

5. svi æe se oni razoèarati u narodu beskorisnom, neæe im biti na pomoæ ni na korist, veæ na sramotu i porugu.

6. Proroštvo o negepskim životinjama. Kroza zemlju nevolje i bijede, lavice i lava koji rièu, ljutice i zmaja krilatog, nose oni blago na leðima magaraca i bogatstvo na grbi deva, nose ga narodu beskorisnom.

7. Jer prazna je i ništavna pomoæ Egipta, zato ga i zovemo: Rahab - danguba.

8. Ded napiši na ploèu i zapiši u knjigu da vremenima buduæim svjedoèanstvo ostane.

9. Ovo je narod odmetnièki, sinovi lažljivi, sinovi koji neæe da slušaju Zakon Jahvin.

10. Vidovitima oni govore: "Okanite se viðenja!" a vidiocima: "Ne prorokujte istinu! Govorite nam što je ugodno, opsjene nam prorokujte!

11. Skrenite s puta, zastranite sa staze, uklonite nam s oèiju Sveca Izraelova!"

12. Stog' ovako zbori Svetac Izraelov: "Jer rijeè ovu odbacujete, a uzdate se u opaèinu i prijevaru i na njih se oslanjate,

13. grijeh æe vam taj biti poput pukotine, visoko na zidu izboèene, koja prijeti rušenjem.

14. Da se sruši k'o što se glinen sud razbije, slupan nemilice, te mu se meðu krhotinama ne naðe ni rbine, žerave da uzmeš s ognjišta il' zagrabiš vode iz studenca."

15. Jer ovako govori Jahve Gospod, Svetac Izraelov: "Mir i obraæenje - spas vam je, u smirenu uzdanju snaga je vaša. Ali vi ne htjedoste.

16. Rekoste: 'Ne! Pobjeæi æemo na konjima!' - i zato, bježat æete! 'Na brzim æemo konjima jahati!' - i zato, bit æe brži vaši neprijatelji!"

17. Pobjeæi æe vas tisuæa kad jedan zaprijeti, zaprijete li petorica, u bijeg æete nagnut' dok vas ne preostane k'o kopljaèa na vrhu gore il' na brijegu zastava.

18. Al' Jahve èeka èas da vam se smiluje, i stog izglÄedÄa da vam milost iskaže, jer Jahve je Bog pravedan - blago svima koji njega èekaju.

19. Da, puèe sionski koji živiš u Jeruzalemu, više ne plaèi! Èim zaèuje vapaj tvoj, odmah æe ti se smilovati; èim te èuje, uslišit æe te.

20. Hranit æe vas Gospod kruhom tjeskobe, pojiti vodom nevolje, al' se više neæe kriti tvoj Uèitelj - oèi æe ti gledati Uèitelja tvoga.

21. I uši æe tvoje èuti rijeè gdje iza tebe govori: "To je put, njime idite", bilo da vam je krenuti nadesno ili nalijevo.

22. Smatrat æeš neèistima svoje srebrne kumire i pozlatu svojih kipova; odbacit æeš ih kao neèist i reæi im: "Napolje!"

23. A on æe dati kišu tvojem sjemenu što ga posiješ u zemlju, i kruh kojim zemlja urodi bit æe obilat i hranjiv. Stoka æe tvoja pasti u onaj dan po prostranim pašnjacima.

24. Volovi i magarci što obraðuju zemlju jest æe osoljenu krmu, ovijanu lopatom i vijaèom.

25. I na svakoj gori i na svakome povišenom brijegu bit æe potoka i rjeèica - u dan silnoga pokolja kad se kule budu rušile.

26. Tada æe svjetlost mjeseèeva biti kao svjetlost sunèana, a svjetlost æe sunèana postati sedam puta jaèa, kao svjetlost sedam dana - u dan kad Jahve iscijeli prijelom svojemu narodu, izlijeèi rane svojih udaraca.

27. Gle, ime Jahve izdaleka dolazi, gnjev njegov gori, dim je neizdrživ. Usne su mu pune jarosti, jezik mu oganj što proždire.

28. Dah mu je kao potok nabujali što do grla seže. On dolazi da prosije narode rešetom zatornim, da stavi uzde zavodljive u èeljusti naroda.

29. Tad æe vam pjesma biti kao u noæima blagdanskim, kad su srca vesela kao u onoga koji uza zvuke frule hodoèasti na Goru Jahvinu, k Stijeni Izraelovoj.

30. Jahve æe zagrmjet glasom velièajnim i pokazat ruku svoju što udara u jarosnu gnjevu, sred ognja zatornog, iz olujna pljuska i krupÄe kamene.

31. Od glasa Jahvina prepast æe se Asur, šibom ošinut.

32. I kad god ga udari šiba kaznena, kojom æe ga Jahve išibati, nek' se oglase bubnjevi i citare - u sav jek boja on s njima ratuje!

33. Odavna je pripravljen Tofet za Moleka - lomaèa visoka, široka, mnogo ognja, mnogo drvlja. Dah gnjeva Jahvina, kao potok sumporni, njega æe spaliti.

Poglavlje 31

1. Teško onima što slaze u Egipat po pomoæ i nadu u konje polažu te se uzdaju u mnoga kola i u mnoštvo konjanika, ne gledajuæ' s uzdanjem u Sveca Izraelova i od Jahve savjeta ne tražeæ'.

2. Al' i on je mudar i navalit æe zlo, i neæe poreæ' svojih prijetnja; on æe ustat' na dom zlikovaèki i na pomoæ zloèinaèku.

3. Egipæanin je èovjek, a ne Bog; konji su mu meso, a ne duh; kada Jahve rukom mahne, posrnut æe pomagaè i past æe onaj komu pomaže - svi æe zajedno propasti.

4. Da, ovako mi reèe Jahve: Kao što lav ili laviæ nad plijenom reži, pa i kad se strèi na njega mnoštvo pastira, on se ne prepada vike njihove, nit' za njihovu graju mari - tako æe Jahve nad Vojskama siæi da vojuje za goru Sion, za visinu njezinu.

5. Kao ptice što lepršaju krilima, Jahve nad Vojskama zaklanjat æe Jeruzalem, zaklanjat' ga, izbaviti, poštedjet' ga i spasiti.

6. Vratite se onome od kog otpadoste tako duboko, sinovi Izraelovi.

7. Da, u onaj æe dan svatko prezreti svoje kumire srebrne i zlatne što ih rukama sebi za grijeh naèiniste.

8. Asur neæe pasti od maèa ljudskoga: proždrijet æe ga maè, ali ne èovjeèji. Od maèa æe bježat', al' æe mu satnici pod tlaku pasti.

9. Užasnut, ostavit æe svoju hridinu, prestravljeni, knezovi od svoje æe bježat' zastave - rijeè je Jahve, èiji je oganj na Sionu i èija je peæ u Jeruzalemu.

1. Teško nepokornom, okaljanom, nasilnièkom gradu!

2. On nikada nije èuo poziva, nikada nije prihvatio pouku; Jahvi on se nikada nije povjerio; svome Bogu nije se nikada približio.

3. Njegovi su knezovi usred njega - lavovi koji rièu; njegovi su suci - vuci veèernji koji do jutra nisu kosti glodali;

4. proroci su njegovi - razmetljivci, puki lažljivci, sveæenici njegovi skvrne Svetište, krše Zakon.

5. Usred njega, Jahve je pravedan - on ne èini nepravde; svako jutro iznosi svoju pravicu, u praskozorje ne izostaje; ali bezbožnik srama ne poznaje.

6. "Uništio sam narode, razorena su kruništa kula njihovih, poharao sam njihove ulice: nema više prolaznika! Razoreni su njihovi gradovi: nema ljudi, nema stanovnika!

7. Govorio sam: 'Ti æeš se mene ipak bojati, prigrlit æeš pouku; u njihovim oèima ne mogu nestati toliki moji pohodi.' Ali ne! - oni su žurno pokvarili sva djela svoja.

8. Zato mene èekajte - rijeè je Jahvina - do dana kad ustanem kao tužilac; jer ja sam odredio da se sakupe narodi, da se saberu kraljevstva, da na vas gnjev svoj izlijem, svu gorèinu svoje srdžbe: u vatri moje ljubomore bit æe sva zemlja sažgana.

9. Dat æu narodima èiste usne, da svi mogu zazivati ime Jahvino i služiti mu jednodušno.

10. S druge obale rijeka etiopskih prinosit æe mi žrtvene darove moji štovaoci.

11. U onaj dan neæeš se sramiti svih svojih nedjela koja si protiv mene poèinio, jer æu ukloniti iz tebe tvoje ohole hvalisavce; i neæeš se više šepiriti na Svetoj gori mojoj,

12. jer æu pustiti da u tebi opstane samo skroman i èedan narod, i u imenu Jahvinu tražit æe okrilje

13. Ostatak Izraelov. Oni neæe više èiniti nepravdu, neæe više govoriti laži; u njihovim ustima neæe se više naæi jezik prijevarni. Moæi æe pasti i odmarati se, i nitko im neæe smetati."

14. Klikæi od radosti, Kæeri sionska, vièi od veselja, Izraele! Veseli se i raduj se iz sveg srca, Kæeri jeruzalemska!

15. Jahve te riješio tvoje osude, neprijatelje tvoje uklonio! Jahve, kralj Izraelov, u sredini je tvojoj! Ne boj se više zla!

16. U onaj dan reæi æe se Jeruzalemu: "Ne boj se, Sione! Neka ti ne klonu ruke!

17. Jahve, Bog tvoj, u sredini je tvojoj, silni spasitelj! On æe se radovati tebi pun veselja, obnovit æe ti svoju ljubav, kliktat æe nad tobom radosno

18. kao u dan sveèani. Odvratio sam od tebe nevolju da na sebi više ne nosiš sramotu.

19. Evo svladavam sve tvoje tlaèitelje. U ono vrijeme izbavit æu sve hrome, sabrat æu prognane, pribavit im hvalu i diku po svoj zemlji gdje ih sramota bijaše dopala.

20. U ono vrijeme ja æu vas dovesti, u ono vrijeme ja æu vas sabrati! Tada æu vam dati hvalu i diku meðu narodima zemlje, kad okrenem vašu sudbinu pred vašim oèima" - govori Jahve.

13. Tko s klevetom hodi, otkriva tajnu, a èovjek pouzdana duha èuva se.

14. Gdje vodstva nema, narod propada, jer spasenje je u mnogim savjetnicima.

15. Veoma zlo prolazi tko jamèi za drugoga, a bez straha je tko mrzi na jamstvo.

16. Ljupka žena stjeèe slavu, a krepki muževi bogatstvo.