Biblija u jednoj godini.

Na 111. dan svjedočimo rastućem prijateljstvu i napetosti između Davida i Saula. 1. Samuelova 18-19 prepričava Davidovo prepoznavanje, Saulovu ljubomoru i spletke koje se javljaju, dok nas Psalam 59 podsjeća na Božju stalnu zaštitu i utočište u vrijeme opasnosti.

Poglavlje 18

1. Kad je David završio razgovor sa Šaulom, Jonatanova se duša prikloni Davidovoj duši i Jonatan ga zavolje kao samoga sebe.

2. Šaul zadrža Davida onoga istog dana kod sebe i nije mu dao da se vrati kuæi svoga oca.

3. I Jonatan sklopi savez s Davidom jer ga je ljubio kao samoga sebe.

4. I skide Jonatan plašt koji je imao na sebi i dade ga Davidu; tako i svoju odoru, èak i svoj maè, svoj luk i svoj pojas.

5. Na svim svojim pohodima, kamo ga je god slao Šaul, David bijaše sretne ruke i Šaul ga postavi na èelo svojim ratnicima; omilje on svemu narodu, pa i Šaulovim dvoranima.

6. Za njihova povratka, kad se David vraæao ubivši Filistejca, izaðoše žene iz svih gradova Izraelovih u susret kralju Šaulu veselo klièuæi, pjevajuæi i plešuæi uza zvuke bubnjeva i cimbala.

7. Žene su plešuæi pjevale: "Pobi Šaul svoje tisuæe, David na desetke tisuæa."

8. Šaul se vrlo ražestio, nije mu bila draga ta pjesma. Zato reèe: "Davidu su dale desetke tisuæa, a meni samo tisuæe! Još mu samo treba kraljevstvo!"

9. I od toga dana Šaul poprijeko gledaše Davida.

10. Sutradan zao duh Božji napade Šaula, tako da je bjesnio po kuæi. David je rukom udarao u harfu kao drugih dana, a Šaul je u ruci imao koplje.

11. I Šaul baci koplje govoreæi u sebi: "Sad æu pribiti Davida uza zid!" Ali mu se David izmaèe dva puta.

12. Šaul se poèe bojati Davida, jer je Jahve bio s njim a od Šaula je odstupio.

13. Zato ga Šaul ukloni iz svoje blizine i postavi ga za tisuænika: on je izlazio i vraæao se na èelu naroda.

14. David je imao uspjeha na svim svojim putovima jer Jahve bijaše s njim.

15. Kad je Šaul vidio da David ima mnogo uspjeha, obuze ga strah od njega.

16. Ali svemu Izraelu i Judi omilje David jer ih je on vodio na svim njihovim putovima.

17. Šaul reèe Davidu: "Evo svoju najstariju kæer Merabu dat æu ti za ženu, samo mi budi hrabar i vodi Jahvine bojeve!" Mišljaše Šaul: "Neæu da padne od moje ruke, nego filistejska ruka neka se digne na njega!"

18. A David odgovori: "Tko sam ja i što znaèi moj život, što li kuæa oca mojega u Izraelu da budem kraljev zet?"

19. I kad doðe vrijeme da Šaulova kæi Meraba poðe za Davida, dadoše je za ženu Adrielu iz Mehole.

20. Ali je Davida ljubila Šaulova kæi Mikala; kad su to javili Šaulu, bilo mu je pravo.

21. Reèe on u sebi: "Dat æu mu je, ali æe mu ona biti zamka i ruka filistejska diæi æe se na njega." (Šaul je po drugi put rekao Davidu: "Danas æeš mi biti zet.")

22. Tada Šaul zapovjedi svojim slugama ovako: "Razgovarajte se s Davidom tajno i recite mu: 'Gle, omilio si kralju i svi te njegovi dvorani vole; zato budi kraljev zet.'"

23. I Šaulove sluge ponoviše te rijeèi Davidu, ali im David odgovori: "Zar je u vašim oèima malenkost postati kraljev zet? Ja sam samo siromah i mali èovjek!"

24. Šaulove sluge dojaviše to Šaulu govoreæi: "Evo rijeèi što ih je rekao David."

25. A Šaul odgovori: "Ovako recite Davidu: 'Kralj ne traži nikakva ženidbenog dara nego samo sto filistejskih obrezaka da se osveti kraljevim neprijateljima.'" Šaul mišljaše da æe tako Davida gurnuti u ruke Filistejcima.

26. Šaulove sluge dojaviše te rijeèi Davidu, a njemu bijaše po volji da postane kraljev zet. Još prije nego što je isteklo vrijeme,

27. spremi se David i krenu sa svojim ljudima te ubi Filistejcima dvije stotine ljudi; i donese njihove obreske i predade ih kralju na broj da bi postao njegov zet. Tada mu Šaul dade svoju kæer Mikalu za ženu.

28. Šaul je jasno vidio da je Jahve s Davidom i da ga ljubi sav dom Izraelov.

29. I Šaul se još veæma poboja Davida i posta neprijatelj Davidu zauvijek.

30. A filistejski su knezovi izlazili u boj, ali koliko su god puta izlazili, David je imao više uspjeha nego svi Šaulovi dvorani; i tako ime njegovo posta vrlo slavno.

Poglavlje 19

1. Šaul razloži svome sinu Jonatanu i svim svojim dvoranima svoju namjeru da ubije Davida. Ali Jonatan, Šaulov sin, vrlo je volio Davida.

2. I Jonatan to javi Davidu ovako: "Moj otac Šaul kani te ubiti. Budi, dakle, na oprezu sutra ujutro, ostani u skrovištu i pritaji se.

3. A ja æu izaæi i stajat æu pokraj svoga oca u polju gdje ti budeš i govorit æu za tebe sa svojim ocem. Kad saznam kako je, javit æu ti."

4. Jonatan pohvali Davida svome ocu Šaulu i reèe mu ovako: "Neka se kralj ne ogriješi o svoga slugu Davida jer se on nije ništa ogriješio o tebe; naprotiv, ono što je radio bilo je od velike koristi za tebe.

5. On je stavio život svoj na kocku, ubio je Filistejca i Jahve je pribavio veliku pobjedu svemu Izraelu: vidio si i radovao se. Zašto bi se, dakle, ogriješio o nevinu krv ubijajuæi Davida bez razloga?"

6. Šaul posluša Jonatanove rijeèi i zakle se: "Živoga mi Jahve, David neæe umrijeti!"

7. Tada Jonatan dozva Davida i kaza mu sve te rijeèi. Zatim Jonatan dovede Davida k Šaulu i David opet dobi službu koju je imao prije.

8. Kad je rat i opet buknuo, iziðe David na bojište da se bori s Filistejcima; i porazi ih tako da su pobjegli pred njim.

9. Tada zao duh Jahvin obuze Šaula: kad je sjedio u svojoj kuæi, s kopljem u ruci, a David rukom udarao u harfu,

10. Šaul pokuša da svojim kopljem pribode Davida uza zid, ali on izmakne Šaulovu udarcu te se koplje zabode u zid. David pobježe i spasi se.

11. Iste noæi Šaul posla glasnike da nadziru Davidovu kuæu jer je htio da ubije Davida u rano jutro. Ali Davidova žena Mikala javi to Davidu govoreæi: "Ako noæas ne umakneš na sigurno mjesto, sutra æeš biti mrtav!"

12. Tada Mikala spusti Davida kroz prozor. On ode i spasi se bijegom.

13. A Mikala uze idol, položi ga u postelju, stavi mu oko glave kozju dlaku i pokri ga pokrivaèem.

14. Kad je Šaul poslao glasnike da uhvate Davida, ona im reèe: "Bolestan je."

15. Ali Šaul vrati glasnike natrag da vide Davida i zapovjedi im: "Donesite ga k meni u postelji da ga ubijem!"

16. A kad su glasnici ušli, gle: u postelji bješe idol, s kozjom dlakom oko glave!

17. Tada Šaul reèe Mikali: "Zašto si me tako prevarila i pustila moga neprijatelja da pobjegne i da se spasi?" A Mikala odgovori Šaulu: "On mi je rekao: 'Pusti me da odem, ili æu te ubiti!'"

18. Tako je David pobjegao i spasio se. I ode on k Samuelu u Ramu i javi mu sve što mu je uèinio Šaul. Potom odoše on i Samuel i nastaniše se u Najotu.

19. A Šaulu javiše ovako: "Eno Davida u Najotu u Rami."

20. Tada Šaul posla glasnike da uhvate Davida. Kad su oni vidjeli zbor proroka u proroèkom zanosu, a Samuela im na èelu, obuze Božji duh i Šaulove glasnike te i oni padoše u proroèki zanos.

21. Kad su to javili Šaulu, on posla druge glasnike, ali i oni padoše u proroèki zanos. Potom Šaul posla i treæe glasnike, ali i oni padoše u proroèki zanos.

22. Tada Šaul krenu sam u Ramu i kad doðe do velikog bunara kod Sekua, zapita: "Gdje su Samuel i David?" I odgovoriše mu: "Eno ih u Najotu u Rami."

23. On odmah poðe prema Najotu u Rami. Ali i njega obuze duh Božji te je išao u proroèkom zanosu sve dok nije došao u Najot u Rami.

24. Tu i on svuèe svoje haljine jer i njega obuze zanos pred Samuelom; zatim je legao gol i ostao tako cio onaj dan i svu noæ. Tako je nastala uzreèica: "Zar je i Šaul meðu prorocima?"

1. Zborovoði. Po napjevu "Ne pogubi!" Davidov. Miktam. Kad je Šaul opkolio kuæu da ubije Davida.

2. Izbavi me od dušmana, Bože moj, zaštiti me od mojih protivnika!

3. Izbavi me od bezakonika, od krvoloka spasi me!

4. Jer evo: dušu moju vrebaju, na me ustadoše silnici. Nema na meni krivnje, o Jahve, ni grijeha:

5. bez moje krivnje na me nasræu. Probudi se! Doði mi u pomoæ i pogledaj,

6. Jahve, Bože nad Vojskama, Bože Izraelov! Preni se, kazni sve pogane, podlacima nemoj se smilovati!

7. Uveèer se vraæaju, reže poput pasa i trèe po gradu.

8. Gle, kako bljuju ustima; kletve su im na usnama i govore: "Tko nas èuje?"

9. No, ti im se smiješ, o Jahve, i rugaš se poganima svima.

10. Jakosti moja, gledat æu na te, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrðe moje.

11. Bog neka mi pohiti u susret, nek' me razveseli nad dušmanima mojim!

12. Pobij ih, Bože, da mi narod ne zavode, zbuni i obori ih jakošæu svojom, štite naš, Gospodine.

13. Grijeh je svaka rijeè usta njihovih: nek se uhvate u svoju oholost, u kletve i laži što ih govore!

14. Istrijebi ih u gnjevu, istrijebi da nestanu, nek' se zna da Bog vlada u Jakovu i do nakraj zemlje!

15. Uveèer se vraæaju, reže poput pasa i trèe po gradu.

16. Nek' lutaju okolo tražeæi hranu; i kad se nasite, neka zavijaju.

17. A ja æu opjevati silu tvoju i klicat æu jutrom milosrðu tvome, jer mi ti postade utoèište i sklonište u dan nevolje.

18. Jakosti moja, tebi æu pjevati, jer ti si, Bože, zaštita moja, Bog moj, milosrðe moje.