Biblija u jednoj godini.

Četrnaestog dana susrećemo se s prijevarom i božanskim otkrivenjem. Postanak 27-28 prepričava kako Jakov, uz Rebekinu pomoć, vara Izaka da primi Ezavov blagoslov i njegov kasniji bijeg, gdje vidi viziju nebeskih ljestava u Betelu koja mu mijenja život. Job 17-18 prikazuje Jobov rastući očaj suočen s neposrednom smrću i Bildadove gorke odgovore o sudbini zlih. Izreke 3:1-4 potiču nas da držimo zapovijedi u svojim srcima, obećavajući da će nam odanost i vjernost donijeti naklonost kod Boga i ljudi.

Poglavlje 27

1. Ostarje Izak, vid mu se oèinji gasio. Zato zovne svoga starijeg sina Ezava i reèe mu: "Sine!" On mu odgovori: "Evo me!"

2. A on nastavi: "Vidiš, ostario sam, a ne znam dana svoje smrti.

3. Zato uzmi svoju opremu, svoj tobolac i luk, pa idi u pustaru i ulovi mi divljaèi.

4. Onda mi pripremi ukusan obrok, kako volim, te mi ga donesi da blagujem, pa da te mognem blagosloviti prije nego umrem."

5. Rebeka je slušala dok je Izak govorio svome sinu Ezavu, i kad je Ezav otišao u pustaru da ulovi divljaèi svome ocu,

6. Rebeka reèe svome sinu Jakovu: "Upravo sam èula kako tvoj otac govori tvome bratu Ezavu:

7. 'Donesi mi divljaèi te mi priredi ukusan obrok da blagujem pa da te pred licem Jahvinim blagoslovim prije nego umrem.'

8. A sad, sine moj, poslušaj me i uèini kako ti naredim.

9. Otiði k stadu i odande mi donesi dva lijepa kozleta, a ja æu od njih prirediti ukusan obrok tvome ocu, kako on voli.

10. Onda ti donesi svome ocu da jede te tebe mogne blagosloviti prije nego umre."

11. Ali Jakov odgovori svojoj majci Rebeki: "E, ali moj je brat Ezav runjav, a ja sam bez dlaka!

12. Možda me se moj otac dotakne te æu u njegovim oèima ispasti varalicom i na se svaliti prokletstvo, a ne blagoslov."

13. Ali njegova mu majka odgovori: "Sine moj, tvoje prokletstvo neka padne na mene! Samo ti mene poslušaj, otiði i donesi!"

14. Ode on, naðe i donese svojoj majci, a njegova majka priredi ukusan obrok, kako je njegov otac volio.

15. Potom Rebeka uzme najljepše odijelo svoga starijeg sina Ezava što je u kuæi imala, pa u nj odjene svoga mlaðeg sina Jakova.

16. U kožu kozleta zamota mu ruke i goli dio vrata.

17. Stavi zatim ukusan obrok i kruh što ga je pripravila na ruke svoga sina Jakova.

18. Ode on k ocu i reèe: "Oèe!" On odgovori: "Evo me. Koji si ti moj sin?"

19. A Jakov odgovori svome ocu: "Ja sam Ezav, tvoj prvoroðenac; uèinio sam kako si mi rekao. Sad ustaj, sjedi pa jedi moje lovine, da me onda mogneš blagosloviti."

20. Izak upita svoga sina: "Kako si tako brzo uspio, sine moj?" On odgovori: "Jer mi je Jahve, Bog tvoj, bio milostiv."

21. Potom Izak reèe Jakovu: "Primakni se, sine moj, da opipam jesi li ti zbilja moj sin Ezav ili nisi."

22. Jakov se primakne k svome ocu Izaku, koji ga opipa i reèe: "Glas je Jakovljev, ali su ruke Ezavove."

23. Nije ga prepoznao jer su mu ruke bile runjave kao i ruke njegova brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti,

24. upita još jednom: "Jesi li ti zaista moj sin Ezav?" Odgovori on: "Jesam."

25. Potom reèe Izak: "Stavi preda me da blagujem lovine svoga sina pa da te blagoslovi duša moja." Jakov ga posluži pa je jeo. Zatim mu donese i vina, pa je pio.

26. Poslije toga reèe mu njegov otac Izak: "Primakni se, sine moj, i poljubi me!"

27. Kad se primaèe i poljubi ga, Izak osjeti miris njegove odjeæe pa ga blagoslovi: "Gle, miris sina mog nalik je mirisu polja koje Jahve blagoslovi.

28. Neka ti Bog daje rosu s neba i rodnost zemlje: izobilje žita i mladoga vina.

29. Narodi ti služili, plemena ti se klanjala! Braæom svojom gospodari, nek sinci majke tvoje pred tobom padaju! Proklet bio tko tebe proklinje; blagoslovljen tko te blagoslivlje!"

30. Tek što se Jakov udaljio od svoga oca Izaka - pošto je Izak podijelio blagoslov Jakovu - njegov brat Ezav doðe iz lova.

31. I on priredi ukusan obrok i donese ga svome ocu. I reèe svome ocu: "Ustani, oèe moj, i blaguj od lovine svoga sina da me onda mogneš blagosloviti!"

32. A njegov ga otac Izak zapita: "Tko si ti?" On odgovori: "Ja sam tvoj prvoroðenac Ezav!"

33. Izak se silno prepadne: "Pa tko je onda bio onaj što je divljaèi ulovio i meni veæ donio? Blagovao sam je prije nego si ti došao; onoga sam blagoslovio i blagoslovljen æe ostati."

34. Kad je Ezav èuo rijeèi svoga oca, kriknu glasno i gorko zaplaka pa reèe svome ocu: "I mene blagoslovi, oèe!"

35. A on odvrati: "Brat tvoj doðe na prijevaru i odnese tvoj blagoslov."

36. "Zato valjda što mu je ime Jakov, dvaput me veæ prevario", reèe Ezav. "Oduzeo mi prvorodstvo, a sad mi evo oduze i blagoslov." Onda doda: "Zar za me nisi saèuvao nikakva blagoslova?"

37. Izak odgovori Ezavu: "Njega sam veæ postavio za tvoga gospodara; njemu sam svu njegovu braæu predao za sluge; žitom sam ga i vinom opskrbio. A što sad za te mogu uèiniti, sine moj?"

38. Ezav odgovori svome ocu: "Zar ti, oèe, raspolažeš samo jednim blagoslovom? Blagoslovi i mene, oèe moj!" Ezav jecaše na sav glas.

39. Tada otac njegov Izak progovori i reèe: "Daleko od plodna tla dom tvoj æe biti, daleko od rose s neba.

40. Od maèa svoga æeš živjeti, brata svoga æeš služiti. Ali jednom, kada se pobuniš, jaram æeš njegov stresti sa svog vrata."

41. Ezav zamrzi Jakova zbog blagoslova kojim ga je otac njegov blagoslovio pa reèe u sebi: "Èim doðu dani žalosti za mojim ocem, ubit æu ja svoga brata Jakova."

42. Kada su Rebeki javili te rijeèi što ih je izrekao njezin stariji sin Ezav, zovne ona svoga mlaðeg sina Jakova te mu reèe: "Pazi! Brat ti se Ezav nosi mišlju kako æe te ubiti.

43. Ali ti, sine moj, poslušaj mene: odmah bježi mome bratu Labanu u Haran.

44. Ostani kod njega neko vrijeme, dok bijes brata tvoga na te jenja,

45. dok se srdžba brata tvoga odvrati od tebe te on zaboravi što si mu uèinio. Ja æu onda po te poslati i odande te dovesti. Zašto da vas obojicu izgubim u jedan dan!"

46. Potom Rebeka reèe Izaku: "Moj mi je život dosadio zbog ovih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi kojom kao što su ove uroðenice, Hetitkinjom, što æe mi onda život!"

Poglavlje 28

1. Stoga Izak pozove Jakova, blagoslovi ga te mu naloži: "Nemoj uzimati ženu od kanaanskih djevojaka.

2. Odmah se zaputi u Padan Aram, u dom Betuela, oca svoje majke, pa odande sebi uzmi ženu, od kæeri Labana, brata svoje majke.

3. A Bog Svemožni, El-Šadaj, neka te blagoslovi i neka te uèini rodnim i brojnim, tako da postaneš mnoštvo naroda.

4. Neka protegne na te blagoslov Abrahamov, na te i na tvoje potomstvo, tako da zaposjedneš zemlju u kojoj boraviš kao pridošlica, a koju je Bog predao Abrahamu!"

5. Tako Izak otpremi Jakova, i on ode u Padan Aram Labanu, sinu Aramejca Betuela, bratu Rebeke, majke Jakova i Ezava.

6. Kad je Ezav vidio kako je Izak blagoslovio Jakova kad ga je otpremao u Padan Aram da odande sebi uzme ženu, nareðujuæi mu kad ga je blagoslivljao: "Ne smiješ uzeti ženu od kanaanskih djevojaka",

7. i da je Jakov poslušao svoga oca i svoju majku te otišao u Padan Aram,

8. Ezav shvati koliko su djevojke kanaanske mrske njegovu ocu Izaku.

9. Stoga ode k Jišmaelu te se, uza žene koje veæ imaše, oženi Mahalatom, kæerju Jišmaela, sina Abrahamova, a sestrom Nebajotovom.

10. Jakov ostavi Beer Šebu i zaputi se u Haran.

11. Stigne u neko mjesto i tu prenoæi, jer sunce bijaše veæ zašlo. Uzme jedan kamen s onog mjesta, stavi ga pod glavu i na tom mjestu legne.

12. I usne san: ljestve stoje na zemlji, a vrhom do neba dopiru, i anðeli Božji po njima se penju i silaze.

13. Uza nj je Jahve te mu govori: "Ja sam Jahve, Bog tvoga praoca Abrahama i Bog Izakov. Zemlju na kojoj ležiš dat æu tebi i tvome potomstvu.

14. Tvojih æe potomaka biti kao i praha na zemlji; raširit æete se na zapad, istok, sjever i jug; tobom æe se i tvojim potomstvom blagoslivljati svi narodi zemlje.

15. Dobro znaj: ja sam s tobom; èuvat æu te kamo god poðeš te æu te dovesti natrag u ovu zemlju; i neæu te ostaviti dok ne izvršim što sam ti obeæao."

16. Jakov se probudi od sna te reèe: "Zaista se Jahve nalazi na ovome mjestu, ali ja nisam znao!"

17. Potresen, uzviknu: "Kako je strašno ovo mjesto! Zaista, ovo je kuæa Božja, ovo su vrata nebeska!"

18. Rano ujutro Jakov uzme onaj kamen što ga bijaše stavio pod glavu, uspravi ga kao stup i po vrhu mu izlije ulja.

19. Ono mjesto on nazva Betel, dok je ime tome gradu prije bilo Luz.

20. Tada uèini zavjet: "Ako Bog ostane sa mnom i ušèuva me na ovom putu kojim idem, dade mi kruha da jedem i odijela da se oblaèim,

21. te se zdravo vratim kuæi svoga oca, Jahve æe biti moj Bog.

22. A ovaj kamen koji sam uspravio kao stup bit æe kuæa Božja. A od svega što mi budeš davao za te æu odlagati desetinu."

Poglavlje 17

1. Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene veæ se skupljaju grobari.

2. Rugaèi su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu.

3. Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neæe da udari.

4. Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im neæeš da opstanu.

5. K'o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oèi gasnu,

6. narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut' može.

7. Od tuge vid mi se muti u oèima, poput sjene moji udovi postaju.

8. Zaèudit æe se zbog toga pravednici, na bezbožnika æe planuti èestiti;

9. neporoèni æe na svom ustrajat' putu, èovjek èistih ruku ojaèat æe još više.

10. Hajde, svi vi, neæete li opet poèet', tÓa meðu vama ja mudra ne nalazim!

11. Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se.

12. 'U noæi najcrnjoj, dan se približava; blizu je veæ svjetlo što tminu izgoni.'

13. A meni je nada otiæi u Šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini.

14. Dovikujem grobu: 'Oèe moj roðeni!' a crve pozdravljam: 'Mati moja, sestro!'

15. Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreæu moju tko æe ikada vidjeti?

16. Hoæe li u Šeol ona sa mnom siæi da u prahu zajedno otpoèinemo?"

Poglavlje 18

1. Bildad iz Šuaha progovori tad i reèe:

2. "Kada kaniš obuzdat' svoje besjede? Opameti se sad da razgovaramo!

3. Zašto nas držiš za stoku nerazumnu, zar smo životinje u tvojim oèima?

4. O ti, koji se od jarosti razdireš, hoæeš li da zemlja zbog tebe opusti da iz svoga mjesta iskoèe peæine?

5. Al' ugasit æe se svjetlost opakoga, i neæe mu sjati plamen na ognjištu.

6. Potamnjet æe svjetlo u njegovu šatoru i nad njime æe se utrnut' svjetiljka.

7. Krepki mu koraci postaju sputani, o vlastite on se spotièe namjere.

8. Jer njegove noge vode ga u zamku, i evo ga gdje veæ koraèa po mreži.

9. Tanka mu je zamka nogu uhvatila, i evo, užeta èvrsto ga pritežu.

10. Njega vreba omèa skrivena na zemlji, njega èeka klopka putem kojim hodi.

11. Odasvuda strahovi ga prepadaju, ustopice sveudilj ga proganjaju.

12. Glad je požderala svu snagu njegovu, nesreæa je uvijek o njegovu boku.

13. Boleština kobna kožu mu razjeda, prvenac mu smrti nagriza udove.

14. Njega izvlaèe iz šatora njegova da bi ga odveli vladaru strahota.

15. U njegovu stanu tuðinac stanuje, po njegovu domu prosipaju sumpor.

16. Odozdo se suši njegovo korijenje, a odozgo grane sve mu redom sahnu.

17. Spomen æe se njegov zatrti na zemlji, njegovo se ime s lica zemlje briše.

18. Iz svjetlosti njega u tminu tjeraju, izagnat' ga hoæe iz kruga zemaljskog.

19. U rodu mu nema roda ni poroda, nit' preživjela na njegovu ognjištu.

20. Sudba je njegova Zapad osupnula, i èitav je Istok obuzela strepnja.

21. Evo, takav usud snalazi zlikovca i dom onog koji ne priznaje Boga."

1. Sine moj, ne zaboravljaj moje pouke, i tvoje srce neka èuva moje zapovijedi,

2. jer æe ti produljiti dane i životne godine i podariti spokojstvo.

3. Neka te ne ostavljaju dobrota i vjernost, objesi ih sebi oko vrata, upiši ih na ploèu srca svoga.

4. Tako æeš steæi ugled i uspjeti pred Božjim i ljudskim oèima.