Biblija u jednoj godini.

Šesnaestog dana pratimo Jakova kroz odlučujuće trenutke. Postanak 31-32 prepričava njegov napeti bijeg od Labana i transformativni susret u Penielu, gdje se hrve s Bogom i dobiva ime Izrael. Job 21-22 predstavlja Jobovo uznemirujuće zapažanje o blagostanju zlih i Elifazove nepravedne optužbe za izmišljene grijehe. Izreke 3:9-12 uče nas da častimo Gospodina svojim prvinama i bogatstvom, sjećajući se da je božanska stega znak očinske ljubavi, a ne odbacivanja.

Poglavlje 31

1. Uto Jakov dozna kako Labanovi sinovi govore: "Sve dobro našega oca uze Jakov; i od onoga što bi moralo pripasti našem ocu namaknuo je sve ono bogatstvo."

2. A opazi Jakov i na Labanovu licu da se on ne drži prema njemu kao prije.

3. Tada Jahve reèe Jakovu: "Vrati se u zemlju svojih otaca, u svoj zavièaj, i ja æu biti s tobom!"

4. Jakov onda pozove Rahelu i Leu u polje, k svome stadu,

5. pa im reèe: "Ja vidim na licu vašega oca da se on ne drži prema meni kao prije; ali Bog oca moga sa mnom je bio.

6. I same znate da sam vašega oca služio koliko sam god mogao;

7. pa ipak je vaš otac mene varao, deset mi je puta plaæu mijenjao. Ali Bog nije dopuštao da mi nanese štetu.

8. Ako bi on rekao: 'Svaka šarena neka bude tebi za naplatu', onda bi cijelo stado mladilo šarene; ako bi opet rekao: 'Prugasti neka budu tebi za plaæu', onda bi cijelo stado mladilo prugaste.

9. Tako je Bog uzimao blago od vašeg oca pa ga meni davao.

10. Jednom, kad se stado oploðivalo, nenadano vidjeh u snu da su jarci u stadu, dok su se parili, bili prugasti, mjestimièno bijeli i šareni.

11. Još u snu anðeo Božji mene zovne: 'Jakove!' 'Evo me!' rekoh.

12. A on nastavi: 'Primijeti dobro da su jarci u stadu što se pare prugasti, mjestimièno bijeli i šareni. Ja sam, naime, vidio sve što ti je Laban èinio.

13. Ja sam Bog koji ti se ukazao u Betelu, gdje si uljem pomazao stup i gdje si mi uèinio zavjet. Sad ustaj i idi iz ove zemlje; vrati se u svoj zavièaj!'"

14. Nato mu Rahela i Lea odgovore: "Zar još imamo baštinskog dijela u svome oèinskom domu?

15. Zar nas otac nije smatrao tuðinkama? TÓa on je nas prodao, a onda je pojeo novac što ga je za nas dobio!

16. Sve bogatstvo što je Bog oduzeo našem ocu zbilja je naše i djece naše. Zato izvrši sve što ti je Bog rekao!"

17. Nato Jakov naprti na deve svoju djecu i svoje žene;

18. pred sobom potjera sve svoje blago, sva svoja dobra što ih je stekao, stoku što ju je namaknuo u Padan Aramu: krenu u zemlju kanaansku, k svome ocu Izaku.

19. Laban bijaše otišao da striže svoje ovce, pa Rahela prisvoji kuæne kumire koji su pripadali njezinu ocu.

20. Jakov zavara Aramejca Labana tako da nije ni slutio da æe bježati.

21. I pobjegne sa svim što je bilo njegovo. Ubrzo prijeðe Eufrat i upravi put prema brdu Gileadu.

22. Treæeg dana obavijeste Labana da je Jakov pobjegao.

23. On povede sa sobom svoje roðake te je za Jakovom išao u potjeru sedam dana hoda; stiže ga na brdu Gileadu.

24. Ali se Bog ukaza Aramejcu Labanu, noæu u snu, te mu reèe. "Pazi da protiv Jakova ne poduzimlješ ništa, ni dobro ni zlo!"

25. Uto Laban stigne Jakova. Jakov bijaše postavio svoj šator na Glavici, a Laban se utabori na brdu Gileadu.

26. Onda Laban reèe Jakovu: "Što si to htio zavaravajuæi me i odvodeæi mi kæeri kao zarobljenice na maèu?

27. Zašto si potajno pobjegao, u bludnju me zaveo i nisi me obavijestio? Otpratio bih te s veseljem i pjesmom, uz bubnje i lire.

28. Nisi mi dopustio ni da izljubim svoje kæeri i svoju unuèad! Zbilja si ludo postupio.

29. U mojoj je ruci da s tobom loše postupim. Ali Bog tvoga oca noæas mi reèe: 'Pazi da protiv Jakova ne poduzmeš ništa, ni dobro ni zlo!'

30. Sada dobro, otišao si jer si èeznuo za svojim oèinskim domom; ali zašto si mi kumire pokrao?"

31. Jakov odgovori Labanu: "Strepio sam od pomisli da bi mi mogao silom oteti svoje kæeri.

32. A kumire svoje u koga naðeš, onaj neka pogine! Ovdje pred našom braæom kaži što je tvoga pri meni i nosi!" Jakov nije znao da ih je Rahela prisvojila.

33. Tako Laban uðe u šator Jakovljev, pa u šator Lein, onda u šator dviju sluškinja, ali ništa ne naðe. Izišavši iz Leina šatora, uðe u šator Rahelin.

34. A Rahela bijaše uzela kumire i stavila ih u sjedalo svoje deve, a onda na njih sjela. Laban je premetao po svemu šatoru, ali ih ne naðe.

35. Ona je, naime, rekla svome ocu: "Neka se moj gospodar ne ljuti što ne mogu pred njim ustati jer imam ono što je red kod žena." I tako je pretraživao, ali kumira nije našao.

36. Sad se Jakov ražesti i zaðe u prepirku s Labanom. Otvoreno Jakov reèe Labanu: "Kakvo je moje zlodjelo, koja li je moja krivnja da me progoniš?

37. Eto si premetnuo sve moje stvari, pa kakav si predmet našao od svega svog kuæanstva? Položi ga tu pred moj i svoj rod pa neka oni budu suci meðu nama dvojicom.

38. Za ovih dvadeset godina što sam ih s tobom proveo ni tvoje ovce ni tvoje koze nisu se jalovile niti sam ja jeo ovnova iz tvoga stada.

39. Ono što bi zvijer razdrla, tebi nisam donosio, nego bih od svoga gubitak nadoknadio. Ti si to od mene tražio, bilo da je nestalo danju ili da je nestalo noæu.

40. Èesto sam danju skapavao od žeði, a obnoæ od studeni. San je bježao od mojih oèiju.

41. Od ovih dvadeset godina što sam ih proveo u tvojoj kuæi èetrnaest sam ti godina služio za tvoje dvije kæeri, a šest godina za tvoju stoku, jer si mi mijenjao zaradu deset puta.

42. Da sa mnom nije bio Bog moga oca, Bog Abrahamov, Strah Izakov, otpravio bi me praznih ruku. Ali je Bog gledao moju nevolju i trud mojih ruku te je sinoæ dosudio."

43. Nato Laban odgovori Jakovu: "Kæeri su moje kæeri; djeca su moja djeca; stada su moja stada, sve što gledaš moje je. Ali što danas mogu uèiniti ovim svojim kæerima ili djeci koju su rodile?

44. Pa dobro, hajde da ti i ja napravimo ugovor, tako da bude svjedok izmeðu mene i tebe."

45. Nato Jakov uzme jedan kamen pa ga uspravi kao stup,

46. a onda reèe svojim ljudima: "Skupite kamenja!" Tako oni nakupe kamenja i nabace gomilu. Tu su na gomili blagovali.

47. Laban je nazva "Jegar sahaduta", a Jakov je nazva "Gal-ed".

48. Onda Laban izjavi: "Neka ova gomila danas bude svjedok izmeðu mene i tebe!" Stoga je nazvana Gal-ed,

49. ali i Mispa, jer je rekao. "Neka Jahve bude na vidu i tebi i meni kad jedan drugog ne budemo gledali.

50. Ako budeš loše postupao prema mojim kæerima, ili ako uzmeš druge žene uz moje kæeri, sve da nitko drugi ne bude s nama, znaj da æe Bog biti svjedok izmeðu mene i tebe."

51. Potom Laban reèe Jakovu: "Ovdje je, evo, gomila; ovdje je stup koji sam uspravio izmeðu sebe i tebe:

52. ova gomila i ovaj stup neka budu jamac da ja u zloj namjeri neæu iæi na te iza ove gomile i da ti neæeš iæi na me iza ove gomile i ovog stupa.

53. Neka Bog Abrahamov i Bog Nahorov budu naši suci!" Jakov se zakune Bogom - Strahom svoga oca Izaka.

54. Poslije toga Jakov prinese žrtvu na Glavici i pozva svoje ljude da blaguju. Poslije objeda proveli su noæ na Glavici.

Poglavlje 32

1. Ranim se jutrom Laban digne, izljubi svoje sinove i svoje kæeri te ih blagoslovi; onda se zaputi natrag u svoje mjesto.

2. Jakov je putovao svojim putem, kad mu u susret izaðu anðeli Božji.

3. Kad ih Jakov opazi, reèe: "Ovo je Božje taborište!" Zato nazva ono mjesto Mahanajim.

4. Jakov pošalje pred sobom glasnike svome bratu Ezavu u zemlju Seir, u Edomsku pustaru,

5. i naloži im: "Ovako æete reæi mome gospodaru Ezavu: 'Sluga tvoj Jakov poruèuje ti: Boravio sam kod Labana i dosad se ondje zadržao.

6. Stekao sam goveda, magaradi, ovaca, sluga i sluškinja. Javljam to svome gospodaru, ne bih li našao naklonost u njegovim oèima.'"

7. Glasnici se vrate Jakovu te mu reknu: "Bili smo kod tvoga brata Ezava; on sam dolazi ti u susret sa èetiri stotine momaka."

8. Jakov se silno uplaši. U zabrinutosti rastavi na dva tabora ljude, stada, krda i deve što ih je sa sobom imao.

9. Raèunao je: ako Ezav naiðe na jedan tabor i napadne ga, drugi bi se tabor mogao spasiti.

10. Onda se Jakov pomoli: "O Bože oca moga Abrahama! Bože oca moga Izaka! O Jahve, koji si mi naredio: 'Vrati se u svoj rodni kraj, i ja æu ti biti dobrostiv!'

11. Nisam vrijedan sve dobrote koju si tako postojano iskazivao svome sluzi. TÓa samo sam sa svojim štapom nekoæ prešao ovaj Jordan, a sad sam narastao u dva tabora.

12. Izbavi me od šaka moga brata, od šaka Ezavovih! Inaèe se bojim da bi mogao doæi i umlatiti i mene, i majke, i djecu.

13. Ti si rekao: 'Obilnim æu te dobrima obasipati i tvoje potomstvo umnožiti poput pijeska u moru koji se ne da prebrojiti zbog množine.'"

14. Ondje provede onu noæ; a onda, od onog što je imao pri ruci, pripravi dar svome bratu Ezavu:

15. dvjesta koza i dvadeset jaraca, dvjesta ovaca i dvadeset ovnova;

16. trideset deva dojilica s njihovim mladima; èetrdeset krava i deset junaca; dvadeset magarica i deset magaraca.

17. Stado po stado preda svojim slugama. Onda reèe svojim slugama: "Idite preda mnom, ali držite razmak meðu stadima!"

18. A prvom izda naredbu rekavši: "Kad te sretne moj brat Ezav pa te upita: 'Èiji si ti? Kamo ideš? Èije je ovo pred tobom?'

19. odgovori: 'Tvoga sluge Jakova; ovo je dar koji šalje svome gospodaru Ezavu; on je tamo za nama.'"

20. Tako je naredio i drugome, pa treæemu i svima drugima koji su išli za stadima: "Ovo i ovako reci Ezavu kad ga sretneš.

21. Još mu dodaj: 'A sluga tvoj Jakov i sam je za nama.'" Mislio je naime: "Ako ga unaprijed udobrostivim darovima, a onda se s njim suoèim, možda æe mi oprostiti."

22. Tako darovi krenu naprijed, dok je on ostao one noæi u taborištu.

23. One noæi on ustane, uzme svoje obje žene, obje svoje sluškinje i svoje jedanaestero djece te prijeðe Jabok preko gaza.

24. Prebacivši njih na drugu stranu toka, prebaci zatim i ostalo što bijaše njegovo.

25. Jakov ostane sam. I neki se èovjek rvao s njim dok nije zora svanula.

26. Videæi da ga ne može svladati, ugane mu bedro pri zglobu, tako da se Jakovu kuk išèašio dok su se rvali.

27. Potom reèe: "Pusti me jer zora sviæe!" Ali on odgovori: "Neæu te pustiti dok me ne blagosloviš."

28. Nato ga onaj zapita: "Kako ti je ime?" Odgovori: "Jakov."

29. Onaj reèe. "Više se neæeš zvati Jakov nego Izrael, jer si se hrabro borio i s Bogom i s ljudima i nadvladao si."

30. Onda zapita Jakov: "Reci mi svoje ime!" Odgovori onaj: "Za moje me ime ne smiješ pitati!" I tu ga blagoslovi.

31. Onom mjestu Jakov nadjene ime Penuel jer - reèe - "Vidjeh Boga licem u lice, i na životu ostadoh."

32. Sunce je nad njim bilo ogranulo kad je prošao Penuel. Hramao je zbog kuka.

33. Zato Izraelci do današnjeg dana ne jedu kukovnu tetivu što se nalazi na bedrenom zglobu, buduæi da je Jakovljev bedreni zglob bio išèašen u kukovnoj tetivi.

Poglavlje 21

1. Job progovori i reèe:

2. "Slušajte, slušajte dobro što æu reæi, utjehu mi takvu barem udijelite.

3. Otrpite da rijeè jednu ja izreèem, kad završim, tad se rugajte slobodno.

4. Zar protiv èovjeka dižem ja optužbu? Kako da strpljenje onda ne izgubim?

5. Pogledajte na me: užas æe vas spopast', rukom æete svoja zakloniti usta;

6. pomislim li na to, prestravim se i sam i èitavim svojim tad protrnem tijelom.

7. Zašto na životu ostaju zlikovci i, što su stariji, moæniji bivaju?

8. Potomstvo njihovo s njima napreduje a izdanci im se množe pred oèima.

9. Strah nikakav kuæe njihove ne mori i šiba ih Božja ostavlja na miru.

10. Njihovi bikovi plode pouzdano, krave im se tele i ne jalove se.

11. K'o jagnjad djeca im slobodno skakuæu, veselo igraju njihovi sinovi.

12. Oni pjevaju uz harfe i bubnjeve i vesele se uz zvukove svirale.

13. Dane svoje završavaju u sreæi, u Podzemlje oni silaze spokojno.

14. A govorili su Bogu: 'Ostavi nas, ne želimo znati za tvoje putove!

15. TÓa tko je Svesilni da njemu služimo i kakva nam korist da ga zazivamo?'

16. Zar svoju sreæu u ruci ne imahu, makar do Njega ne drže ništa oni?

17. Zar se luè opakog kada ugasila? Zar se na njega oborila nesreæa? Zar mu u gnjevu svom On skroji sudbinu?

18. Zar je kao slama na vjetru postao, kao pljeva koju vihor svud raznosi?

19. Hoæe l' ga kaznit' Bog u njegovoj djeci? Ne, njega nek' kazni da sam to osjeti!

20. Vlastitim oèima nek' rasap svoj vidi, neka se napije srdžbe Svesilnoga!

21. TÓa što poslije smrti on za dom svoj mari kad æe se presjeæ' niz njegovih mjeseci?

22. Ali tko æe Boga uèiti mudrosti, njega koji sudi najvišim biæima?

23. Jedan umire u punom blagostanju, bez briga ikakvih, u potpunom miru,

24. bokova od pretiline otežalih i kostiju soène moždine prepunih.

25. A drugi umire s gorèinom u duši, nikad nikakve ne okusivši sreæe.

26. Obojica leže zajedno u prahu, crvi ih jednako prekrivaju oba.

27. O, znam dobro kakve vaše su namjere, kakve zlosti protiv mene vi snujete.

28. Jer pitate: 'Gdje je kuæa plemiæeva, šator u kojem stanovahu opaki?'

29. Niste li na cesti putnike pitali, zar njihovo svjedoèanstvo ne primate:

30. 'Opaki je u dan nesreæe pošteðen i u dan Božje jarosti veseo je.'

31. Al' na postupcima tko æe mu predbacit' i tko æe mu vratit' što je poèinio?

32. A kad ga na kraju na groblje odnesu, na grobni mu humak postavljaju stražu.

33. Lake su mu grude zemlje u dolini dok za njime ide èitavo puèanstvo.

34. O, kako su vaše utjehe isprazne! Kakva su prijevara vaši odgovori!"

Poglavlje 22

1. Elifaz Temanac progovori tad i reèe:

2. "Zar Bogu koristan može biti èovjek? TÓa tko je mudar, sebi samom koristi.

3. Zar je Svesilnom milost što si pravedan i zar mu je dobit što si neporoèan?

4. Ili te zbog tvoje pobožnosti kara i zato se hoæe s tobom parnièiti?

5. Nije l' to zbog zloæe tvoje prevelike i zbog bezakonja kojim broja nema?

6. Od braæe si brao nizašto zaloge i s golih si ljudi svlaèio haljine;

7. ti nisi žednoga vodom napojio, uskraæivao si kruh izgladnjelima;

8. otimao si od siromaha zemlju da bi na njoj svog nastanio ljubimca;

9. puštao si praznih ruku udovice i siroèadi si satirao ruku.

10. Eto zašto tebe mreže sad sapinju, zašto te strahovi muèe iznenadni.

11. Svjetlost ti mrak posta i ništa ne vidiš, vode su duboke tebe potopile.

12. Zar Bog nije u visini nebeskoj i zar zvijezdama tjeme on ne vidi?

13. Ali ti kažeš: 'Što Bog može znati? Kroz oblak tmasti zar što razabire?

14. Oblaci pogled njegov zaklanjaju, i rubom kruga on hoda nebeskog.'

15. TÓa kaniš li se drevnog držat' puta kojim su išli ljudi nepravedni?

16. Prije vremena nestadoše oni, bujica im je temelje raznijela.

17. Zborahu Bogu: 'Nas se ti ostavi! Što nam Svesilni uèiniti može?'

18. A on im je dom punio dobrima makar do njega ne držahu ništa.

19. Videæ' im propast, klikæu pravednici, neporoèni se njima izruguju:

20. 'Gle, propadoše protivnici naši, što od njih osta, vatra im proždrije!"

21. S Bogom ti se sprijatelji i pomiri, i vraæena æe ti opet biti sreæa.

22. Ded prihvati Zakon iz njegovih usta, u srce svoje rijeè njegovu usadi.

23. Ako se raskajan vratiš Svesilnome i nepravdu iz svog šatora odstraniš,

24. tad æeš odbaciti zlato u prašinu i ofirsko blago u šljunak potoèni.

25. Svesilni æe postat' tvoje suho zlato, on æe biti tvoje gomile srebrene.

26. Da, Svesilni bit æe tvoje radovanje, i lice æeš k Bogu dizati slobodno.

27. Molit æeš mu se, i uslišat æe tebe, ispunit æeš što si mu zavjetovao.

28. Što god poduzeo, sve æe ti uspjeti, i putove æe ti obasjavat' svjetlost.

29. Jer, on ponizuje ponos oholima, dok u pomoæ smjernim oèima pritjeèe.

30. Iz nevolje on izbavlja nevinoga; i tebe æe spasit' tvoje èiste ruke."

9. Èasti Jahvu svojim blagom i prvinama svega svojeg prirasta.

10. I tvoje æe žitnice biti prepune i tvoje æe se kace prelijevati novim vinom.

11. Sine moj, ne odbacuj Jahvine opomene i nemoj da ti omrzne njegov ukor.

12. Jer koga Jahve ljubi onoga i kori, kao otac sina koga voli.