Biblija u jednoj godini.

Na 174. dan, 2. Kraljevima 5 ​​prepričava Naamanovo iscjeljenje, pokazujući Božju milost i moć nad bolešću. Hošea 1-3 predstavlja Božju ustrajnu ljubav prema Njegovom narodu, čak i usprkos nevjeri, simboliziranu prorokovim brakom. Psalam 101 potiče život integriteta i pravednosti, odražavajući svetost koja se očekuje od Gospodinovih sljedbenika.

1. Naaman, vojskovoða aramskoga kralja, bijaše ugledan èovjek i poštovan pred svojim gospodarom, jer je po njemu Jahve dao pobjedu Aramejcima. Ali taj vrsni ratnik bješe gubav.

2. Jednom su Aramejci otišli u pljaèku i na podruèju izraelskom zarobili mladu djevojku, koja je zatim služila ženi Naamanovoj.

3. Ona reèe svojoj gospodarici: "Ah, kad bi se samo moj gospodar obratio proroku koji je u Samariji! On bi ga zacijelo oslobodio gube!"

4. Naaman ode i obavijesti svoga gospodara: "Tako je i tako rekla djevojka koja je došla iz zemlje izraelske."

5. Aramejski kralj odgovori: "Idi onamo! Ja æu poslati pismo kralju izraelskom." Naaman ode; ponio je deset talenata srebra; šest tisuæa zlatnih šekela i deset sveèanih haljina.

6. I predade kralju izraelskom pismo što kazivaše: "Uz pismo koje ti stiže, šaljem ti, evo, svoga slugu Naamana da ga izlijeèiš od gube."

7. Kad je izraelski kralj proèitao pismo, razdera haljine na sebi i reèe: "Zar sam ja Bog da mogu usmræivati i oživljavati te ga ovaj šalje k meni da ga izlijeèim od njegove gube? Gledajte samo kako traži povoda da me napadne!"

8. A kad je Elizej saznao da je kralj izraelski razderao na sebi odjeæu, poruèi kralju: "Zašto si razderao haljine svoje? Neka onaj samo doðe k meni i neka se uvjeri da ima prorok u Izraelu."

9. I tako Naaman stiže sa svojim konjima i kolima i stade pred vratima Elizejeve kuæe.

10. A Elizej poruèi dolazniku: "Idi i okupaj se sedam puta u Jordanu i tijelo æe ti opet biti èisto."

11. Naaman se naljuti i poðe govoreæi: "Gle, ja mišljah, iziæi æe preda me, zazvat æe ime Jahve, Boga svoga, stavit æe ruku na bolesno mjesto i odnijeti mi gubu.

12. Nisu li rijeke u Damasku, Abana i Parpar, bolje od svih voda izraelskih? Ne bih li se mogao u njima okupati da postanem èist?" Okrenu se i ode odande ljutit.

13. Ali mu pristupiše sluge njegove i rekoše: "Oèe moj, da ti je prorok odredio i teže, zar ne bi uèinio? A nekmoli kad ti je rekao: 'Okupaj se, i bit æeš èist.'"

14. I tako siðe, opra se sedam puta u Jordanu, prema rijeèi èovjeka Božjega; i tijelo mu posta opet kao u malog djeteta - oèistio se!

15. Vrati se on Elizeju sa svom svojom pratnjom, uðe, stade preda nj i reèe mu: "Evo, sad znam da nema Boga na svoj zemlji, osim u Izraelu. Zato te molim, primi dar od svoga sluge."

16. Ali on odgovori: "Tako mi živog Jahve, komu služim, ne primam." Naaman navaljivaše da primi, ali on ne htjede.

17. Tada Naaman reèe: "Dobro, kad neæeš. Ali barem dopusti da meni, tvome sluzi, dadu ove zemlje koliko mogu ponijeti dvije mazge. Jer sluga tvoj neæe više prinositi pomirnica ni klanica drugim bogovima nego samo Jahvi.

18. A Jahve neka oprosti ovo sluzi tvome: kad moj gospodar poðe u hram Rimonov da se ondje pokloni, pa se nasloni na moju ruku, onda bih se i ja poklonio u hramu Rimonovu. Neka Jahve oprosti taj èin sluzi tvome."

19. A on mu reèe: "Idi s mirom." I udalji se Naaman i prijeðe dio puta.

20. Gehazi, momak Elizeja, Božjega èovjeka, pomisli: "Moj je gospodar poštedio Naamana, toga Aramejca, i nije primio ništa od onoga što mu je ponudio. Tako mi živog Jahve, potrèat æu ja za njim i uzet æu štogod od njega."

21. I Gehazi pohitje za Naamanom. Kada ga je Naaman vidio da za njim trèi, skoèi mu sa svojih kola u susret i upita ga: "Je li sve dobro?"

22. On odgovori: "Dobro je. Moj gospodar šalje me da ti kažem: upravo su stigla dva mladiæa iz Efrajimove gore, dvojica od proroèkih sinova. Daj za njih, molim te, talenat srebra i dvoje haljine."

23. Naaman reèe: "Uzmi, molim te, dva telenta!" I navaljivaše da uzme. I zaveza dva talenta srebra u dvije kese, i dvoje haljine, i predade ih dvojici svojih momaka da ih nose pred njim.

24. Kad je Gehazi stigao do Ofela, uze ih iz njihovih ruku i pohrani ih u kuæi. Zatim otpusti ljude i oni odoše.

25. Kad je došao, stao je pred svoga gospodara. Elizej ga upita "Odakle, Gehazi?" On odgovori: "Tvoj sluga nije nikamo odlazio."

26. Ali Elizej reèe: "Nije li Duh moj bio s tobom kad je netko sišao sa svojih kola te izišao preda te? Sad si primio srebro, pa možeš kupiti maslinike, vinograde, sitno i krupno blago, sluge i sluškinje.

27. Ali æe se guba Naamanova prilijepiti za te i za tvoje potomstvo zauvijek." I Gehazi se udalji od njega, bijel od gube kao od snijega.

Poglavlje 1

1. Rijeè Jahvina koja doðe Hošei, sinu Beerijevu, u dane Uzije, Jotama, Ahaza i Ezekije, kraljeva judejskih, u dane Jeroboama, sina Joaševa, kralja izraelskog.

2. Poèetak rijeèi Jahvinih Hošei. Jahve reèe Hošei: "Idi, oženi se bludnicom i izrodi djecu bludnièku, jer se zemlja bludu odala, odmetnuvši se od Jahve!"

3. I on ode, uze Gomeru, kæer Diblajimovu, koja zaèe i rodi mu sina.

4. Jahve mu reèe: "Nadjeni mu ime Jizreel, jer još samo malo i kaznit æu pokolje jizreelske na domu Jehuovu i dokonèat æu kraljevstvo doma Izraelova.

5. I u taj dan slomit æu luk Izraelov u Dolini jizreelskoj."

6. I ona opet zaèe i rodi kæer. I reèe mu Jahve: "Nadjeni joj ime Nemila, jer mi odsad neæe biti mila kuæa Izraelova, od nje æu se povuæi;

7. a omiljet æe mi kuæa Judina, spasit æu je Jahvom, Bogom njihovim, a neæu je spasiti lukom, maèem ni kopljem, ni konjima ni konjanicima."

8. Kad odoji Nemilu, zaèe opet i rodi sina.

9. I reèe Jahve: "Nadjeni mu ime Ne-narod-moj, jer više niste narod moj i ja vama nisam više Onaj koji jest."

Poglavlje 2

1. "A djece Izraelove bit æe brojem k'o pijeska u moru što se izmjerit' ne može ni izbrojit'. Umjesto da im govore: 'Vi niste moj narod,' zvat æe ih: 'Sinovi Boga živoga.'

2. Ujedinit æe se sinovi Judini i sinovi Izraelovi, postavit æe sebi jednoga glavara i otiæi æe iz zemlje; jer velik æe biti dan jizreelski.

3. Recite braæi svojoj: 'Narode moj,' sestrama svojim: 'Mila.'

4. Podignite tužbu, podignite, protiv majke svoje, jer ona mi nije više žena, a ja joj muž više nisam. Nek' odbaci od sebe bludnièenja i preljube izmeð' svojih dojki,

5. da je golu ne svuèem te uèinim da bude k'o na dan roðenja; da je ne obratim u pustinju, da je u zemlju suhu ne obratim i žeðu ne umorim.

6. Ja joj djece neæu milovati, jer djeca su to bludnièka.

7. Da, bludu se odala mati njihova, sramotila se ona koja ih zaèe. Da, rekla je: 'Trèat æu za svojim milosnicima, za njima koji mi daju kruh moj i vodu, vunu moju i lan, ulje i piæe moje.'

8. Stoga æu put joj trnjem zagraditi, zidom opkoliti, da ne naðe više svojih staza.

9. I trèat æe za milosnicima, ali ih stiæi neæe, tražit æe ih, al' ih neæe pronaæi. Tada æe reæi: 'Idem se vratiti prvome mužu, jer sretnija bijah prije nego sada.'

10. I ona nije razumjela da joj ja davah i žito i mošt i ulje, da je ja obasipah srebrom i zlatom od kojega naèiniše baale.

11. Stoga æu uzeti natrag svoje žito u svoje vrijeme i svoj mošt u pravi èas; oduzet æu svoju vunu i svoj lan kojima je imala pokriti golotinju svoju;

12. sad æu joj otkriti sramotu na oèi njenih milosnika, i nitko je iz moje neæe izbaviti ruke.

13. Uèinit æu kraj svim njenim veseljima, svetkovinama, mlaðacima, subotama i svim blagdanima njezinim.

14. Opustošit æu joj èokote i smokve za koje je govorila: 'To je plaæa što mi je dadoše moji milosnici.' Obratit æu ih u šikarje, i životinje æe ih poljske obrstiti.

15. Kaznit æu je za dane Baalove kojima je kad palila, kitila se grivnom i kolajnom i trèala za svojim milosnicima; a mene je zaboravljala - rijeè je Jahvina.

16. Stoga æu je, evo, primamiti, odvesti je u pustinju i njenu progovorit' srcu.

17. I vratit æu joj ondje njene vinograde, i od Doline æu akorske uèiniti vrata nade. Ondje æe mi odgovarat' ona kao u dane svoje mladosti, kao u vrijeme kada je izišla iz Egipta.

18. U onaj dan - rijeè je Jahvina - ti æeš me zvati: 'Mužu moj', a neæeš me više zvati: 'Moj Baale.'

19. Uklonit æu joj iz usta imena baalska i neæe im više ime spominjati.

20. U onaj dan, uèinit æu za njih savez sa životinjama u polju, sa pticama nebeskim i gmazovima zemskim; luk, maè i boj istrijebit æu iz zemlje da mirno u njoj poèiva.

21. Zaruèit æu te sebi dovijeka; zaruèit æu te u pravdi i u pravu, u nježnosti i u ljubavi;

22. zaruèit æu te sebi u vjernosti i ti æeš spoznati Jahvu.

23. U onaj dan - rijeè je Jahvina - odazvat æu se nebesima, a ona æe se zemlji odazvati;

24. zemlja æe se odazvati žitu, moštu i ulju, a oni æe se odazvati Jizreelu.

25. I posijat æu ga u zemlji, zamilovat æu Nemilu, Ne-narodu mom reæi æu: 'Ti si narod moj!' a on æe reæi: 'Bože moj!'"

Poglavlje 3

1. Potom mi Jahve reèe: "Idi opet, ljubi ženu koja drugog ljubi i èini preljub, kao što Jahve ljubi djecu Izraelovu dok se oni k drugim bogovima okreæu i žude za kolaèima od grožða."

2. Ja je tad kupih za petnaest srebrnika, za homer i letek jeèma,

3. i rekoh joj: "Za mnogo dana ostat æeš mi povuèena, neæeš se odavati bludu ni podavati nikojem èovjeku, a ni ja neæu k tebi prilaziti."

4. Jer mnogo æe dana sinovi Izraelovi ostati bez kralja i bez kneza, bez žrtve i bez stupa, bez opleæka i bez kumira.

5. Poslije toga, sinovi æe se Izraelovi vratiti; tražit æe Jahvu, Boga svoga, i Davida, svoga kralja; sa strahom æe pristupiti k Jahvi i k njegovim dobrima, na kraju dana.

1. Davidov. Psalam. Da zapjevam o dobroti i pravdi, tebi, Jahve, da zasviram!

2. Razmatrat æu put savršenstva: kad li æeš k meni doæi? Hodit æu u nedužnosti srca u domu svojemu.

3. Neæu stavljati pred oèi svoje ništa opako. Mrzim èovjeka koji èini zlo: on neæe biti uza me.

4. Opako æe srce biti daleko od mene; o zlu neæu da znadem.

5. Tko kleveæe bližnjeg u potaji, toga æu pogubiti. Èovjeka oholih oèiju i srca naduta ja ne podnosim.

6. Pogled upravljam k vjernima na zemlji da sa mnom stanuju. Tko hodi putem nedužnim taj æe mi služiti.

7. Neæe prebivati u kuæi mojoj tko spletke snuje. Tko govori laži, neæe opstati pred mojim oèima.

8. Svaki æu dan istrebljivati sve zlikovce u zemlji; iskorijenit æu iz grada Jahvina sve koji èine bezakonje.