Biblija u jednoj godini.

Trinaestog dana pratimo sljedeću patrijarhalnu generaciju. Postanak 25-26 predstavlja rođenje Ezava i Jakova, prodaju prava prvorodstva za zdjelu leće i Izakova iskustva koja odražavaju iskustva njegova oca Abrahama. Job 15-16 pojačava sukob, pri čemu Elifaz oštrije optužuje Joba, a Job odgovara frustracijom zbog svojih "jadnih tješitelja". Izreke 2:20-22 završavaju ovo poglavlje suprotstavljanjem konačne sudbine pravednika, koji će nastanjivati ​​zemlju, sa zlima, koji će biti istrijebljeni iz nje.

Poglavlje 25

1. Abraham je sebi uzeo još jednu ženu; zvala se Ketura.

2. Ona mu je rodila Zimrana, Jokšana, Medana, Midjana, Jišbaka i Šuaha.

3. A od Jokšana rodili se Šeba i Dedan. Dedanovi su potomci: Ašurci, Letušci i Leumci.

4. Sinovi su Midjanovi: Efa, Efer, Hanok, Abida i Eldaa. Sve su to potomci Keturini.

5. Abraham prenese sav svoj imutak na Izaka;

6. a sinovima od svojih suložnica dade Abraham samo darove i još ih za svoga života razašalje po istoku - daleko od svog sina Izaka - u Istoèni kraj.

7. Ovo je duljina Abrahamova života što ga je proživio: stotinu sedamdeset i pet godina.

8. Zatim Abraham preminu, umrije u sretnoj dobi - star i pun godina - te bi pridružen svojim precima.

9. Njegovi sinovi, Izak i Jišmael, sahrane ga u spilji Makpeli, na poljani Efrona, sina Hetita Sohara, nasuprot Mamri:

10. to je poljana što ju je Abraham kupio od Hetovih sinova. Ondje je sahranjen Abraham i njegova žena Sara.

11. Poslije Abrahamove smrti Bog je blagoslivljao njegova sina Izaka. Izak je živio blizu Beer Lahaj Roja.

12. Ovo je povijest Abrahamova sina Jišmaela, koga je Abrahamu rodila Sarina sluškinja, Egipæanka Hagara.

13. A ovo su sinovi Jišmaelovi, svaki po svom imenu i po svom roðenju: Jišmaelov prvenac Nebajot, Kedar, Adbeel, Mibsam,

14. Mišma, Duma, Masa,

15. Hadad, Tema, Jetur, Nafiš i Kedma.

16. To su Jišmaelovi sinovi i to su njihova imena prema njihovim naseljima i taborištima: dvanaest poglavica od isto toliko plemena.

17. A ovo je duljina Jišmaelova života: stotinu trideset i sedam godina. Zatim izdahnu; umrije i bi pridružen svojim precima.

18. Potomstvo mu se naselilo od Havile do Šura, koji je na istok Egiptu iduæi prema Ašuru. Nastaniše se nasuprot svojoj braæi.

19. Ovo je povijest Abrahamova sina Izaka: Izak se rodio od Abrahama.

20. Izaku je bilo èetrdeset godina kad se oženio Rebekom, kæerkom Aramejca Betuela iz Padan Arama, a sestrom Aramejca Labana.

21. Izak se obrati Jahvi za svoju ženu jer je bila nerotkinja. Jahve ga usliša te njegova žena Rebeka zaèe.

22. No djeca se u njezinoj utrobi tako sudarala te ona uzviknu: "Ako je tako, zašto æu živjeti!" Ode, dakle, da se posavjetuje s Jahvom.

23. I Jahve joj reèe: "Dva su svijeta u utrobi tvojoj; dva æe se naroda iz tvog krila odijeliti. Narod æe nad narodom gospodovati, stariji æe služiti mlaðemu."

24. Došlo vrijeme da rodi, kad gle - blizanci u njezinoj utrobi.

25. Pojavi se prvi. Bio je crven; sav runjav kao ogrtaè. Stoga mu nadjenuše ime Ezav.

26. Potom se pojavi njegov brat. Rukom se držao Ezavu za petu. Zato mu nadjenuše ime Jakov. Izaku je bilo šezdeset godina kad su oni roðeni.

27. Kad su djeèaci odrasli, Ezav postane vješt lovac, èovjek pustare. Jakov je bio èovjek krotak i boravio je u šatorima.

28. Izaku je Ezav bio draži jer je volio divljaè, a Rebeka je više voljela Jakova.

29. Jednom Jakov kuhaše jelo. Ezav stigne s polja, gladan.

30. Reèe Ezav Jakovu: "Daj mi toga crvenog variva da pojedem jer sam izgladnio." Stoga mu je ime Edom.

31. A Jakov odgovori: "Ustupi mi prije svoje prvorodstvo!"

32. Ezav reèe: "Evo me skoro na smrti; što æe mi prvorodstvo!"

33. Jakov nastavi: "Prije mi se zakuni!" On mu se zakune, i tako proda Jakovu svoje prvorodstvo.

34. Tada Jakov dade Ezavu kruha i èorbe od soèivice. Jeo je i pio, onda se digao i otišao. Tako Ezav pogazi svoje prvorodstvo.

Poglavlje 26

1. U zemlji zavlada glad, razlièita od prijašnje što je bila za vrijeme Abrahama, pa Izak ode Abimeleku, kralju Filistejaca, u Geraru.

2. Jahve mu se ukaza i reèe: "Ne silazi u Egipat: boravi u zemlji koju æu ti oznaèiti.

3. U ovoj se zemlji nastani, ja æu s tobom biti i blagoslivljati te; tebi i tvome potomstvu dat æu sve ove krajeve, da izvršim zakletvu kojom sam se zakleo tvome ocu Abrahamu.

4. Tvoje æu potomstvo umnožiti kao zvijezde na nebesima i tvome æu potomstvu predati sve ove krajeve, tako da æe se tvojim potomstvom blagoslivljati svi narodi zemlje;

5. a to zato što je Abraham slušao moj glas i pokoravao se mojim zapovijedima, mojim zakonima i odredbama!"

6. Tako Izak ostane u Geraru.

7. Kad su ga mještani pitali o njegovoj ženi, reèe: "Ona mi je sestra." Bojao se reæi: "Ona mi je žena", misleæi: "Mještani bi me mogli ubiti zbog Rebeke jer je lijepa."

8. Kako su se ondje duže zadržali, kralj Filistejaca Abimelek jednom pogleda kroz prozor i opazi kako Izak miluje svoju ženu Rebeku.

9. Nato Abimelek pozove Izaka te reèe: "Tako, ona ti je žena! Kako si mogao reæi da ti je sestra?" Izak mu odgovori: "Jer sam mislio da bih zbog nje mogao poginuti."

10. Abimelek reèe: "Zašto si nam to uèinio? Umalo netko od ljudi nije legao s tvojom ženom. Tako bi na nas svalio krivnju."

11. Onda Abimelek izda naredbu svemu narodu: "Tko se god dotakne ovog èovjeka i njegove žene, glavu æe izgubiti."

12. Izak je sijao u onom kraju i one godine urodilo mu stostruko. Jahve ga blagoslivljao

13. te je èovjek bivao sve bogatiji, dok nije postao vrlo bogat.

14. Stekao je stada ovaca i goveda i mnogu služinèad, tako da su mu Filistejci zavidjeli.

15. Zato Filistejci zasuše sve bunare što su ih sluge njegova oca bile iskopale - u vrijeme njegova oca Abrahama - i napuniše ih zemljom.

16. Onda Abimelek reèe Izaku: "Idi od nas jer si postao mnogo moæniji od nas!"

17. Tako Izak ode odande, postavi svoj šator u gerarskoj dolini i nastani se ondje.

18. Izak opet iskopa bunare za vodu što su bili iskopani u vrijeme njegova oca Abrahama, a Filistejci ih bili zasuli poslije Abrahamove smrti. On ih je nazvao istim imenima kojima ih je zvao i njegov otac.

19. Ali kad su Izakove sluge, dok su u dolini kopale, ondje našle bunar sa živom vodom,

20. pastiri iz Gerara posvade se s Izakovim pastirima govoreæi: "Naša je voda!" Bunaru je dao ime Esek, jer su se oni s njim svadili.

21. A kad su iskopali drugi bunar te se i zbog njega svaðali, nazva ga imenom Sitna.

22. Odatle se preseli pa iskopa drugi bunar. Zbog njega se nisu svaðali, pa ga nazove imenom Rehobot i protumaèi: "Jer nam je Jahve dao prostor da se na zemlji umnožimo."

23. Odande se popne u Beer Šebu.

24. Iste mu se noæi ukaže Jahve i reèe: "Ja sam Bog oca tvoga Abrahama. Ne boj se, ja sam s tobom! Blagoslovit æu te, potomke ti umnožit, zbog Abrahama, sluge svojega."

25. Izak tu podigne žrtvenik i zazove Jahvu po imenu; postavi ondje svoj šator, a njegove sluge poènu kopati bunar.

26. Uto mu doðe Abimelek iz Gerara sa svojim savjetnikom Ahuzatom i s Fikolom, zapovjednikom vojske.

27. Izak ih upita: "Zašto ste došli k meni kad me mrzite i kad ste me otjerali od sebe?"

28. Oni odgovore: "Jasno vidimo da je Jahve s tobom. Stoga pomislismo: neka zakletva bude veza izmeðu nas i tebe. Daj da s tobom sklopimo savez:

29. ti nama neæeš zla nanositi, kao što mi tebe nismo zlostavljali, nego uvijek prema tebi lijepo postupali i s mirom te otpustili. A blagoslov Jahvin bio nad tobom."

30. On im priredi gozbu te su jeli i pili.

31. Rano ujutro jedni se drugima zakunu. Potom ih Izak otpusti i oni od njega odu u miru.

32. Toga istog dana doðu Izakove sluge i obavijeste ga o bunaru što su ga iskopali te mu reknu: "Našli smo vodu."

33. On ga prozva Šiba. Zato je ime onom gradu do danas - Beer Šeba.

34. Kad je Ezavu bilo èetrdeset godina, uzme za ženu Juditu, kæer Hetita Beerija, i Basematu, kæer Hetita Elona.

35. One postadoše izvor ogorèenja Izaku i Rebeki.

Poglavlje 15

1. Elifaz Temanac progovori tad i reèe:

2. "Zar šupljom naukom odgovara mudrac i vjetrom istoènim trbuh napuhuje?

3. Zar on sebe brani rijeèima ispraznim, besjedama koje nièem ne koriste?

4. Još više ti èiniš: ništiš strah od Boga, pred njegovim licem pribranost ukidaš.

5. Tvoje rijeèi krivicu tvoju odaju, poslužio si se jezikom lukavih,

6. vlastita te usta osuðuju, ne ja, protiv tebe same ti usne svjedoèe.

7. Zar si prvi èovjek koji se rodio? Zar si na svijet prije bregova došao?

8. Zar si tajne Božje ti prisluškivao i mudrost èitavu za se prisvojio?

9. Što ti znadeš, a da i mi ne znamo, što ti razumiješ, a da to ne shvaæamo?

10. Ima meðu nama i sijedih i starih kojima je više ljeta no tvom ocu.

11. Zar su ti utjehe Božje premalene i blage rijeèi upuæene tebi?

12. Što te srce tvoje tako slijepo goni i što tako divlje prevræeš oèima

13. kad proti Bogu jarost svoju okreæeš, a iz usta takve rijeèi ti izlaze!

14. Što je èovjek da bi èist mogao biti? Zar je itko roðen od žene pravedan?

15. Gle, ni u svece se On ne pouzdava, oku njegovu ni nebesa èista nisu,

16. a kamoli to biæe gadno i buntovno, èovjek što k'o vodu pije opaèinu!

17. Mene sad poslušaj, pouèit' te hoæu, što god sam vidjeh, isprièat' ti želim,

18. i ono što nauèavahu mudraci ne tajeæ' što su primili od preða

19. kojima je zemlja ova bila dana kamo tuðin nije nikada stupio.

20. Zlikovac se muèi cijelog svoga vijeka, nasilniku veæ su ljeta odbrojena.

21. Krik strave svagda mu u ušima jeèi, dok miruje, na njeg baca se razbojnik.

22. Ne nada se da æe izbjeæi tminama i znade dobro da je maèu namijenjen,

23. strvinaru da je kao plijen obeæan. On znade da mu se dan propasti bliži.

24. Nemir i tjeskoba na njeg navaljuju, k'o kralj spreman na boj na nj se obaraju.

25. On je protiv Boga podizao ruku, usuðivao se prkosit' Svesilnom

26. Ohola je èela na njega srljao, iza štita debela dobro zaklonjen.

27. Lice mu bijaše obloženo salom a bokovi pretilinom otežali.

28. Razrušene je zaposjeo gradove i kuæišta nastanio napuštena. Srušit æe se ono što za sebe sazda;

29. cvasti mu neæe, veæ rasuti se blago, sjena mu se neæe po zemlji širiti.

30. On se tami više izmaknuti neæe, opržit æe oganj njegove mladice, u dahu plamenih usta nestat æe ga.

31. U taštinu svoju neka se ne uzda, jer æe mu ispraznost biti svom nagradom.

32. Prije vremena æe svenut' mu mladice, grane mu se nikad neæe zazelenjet'.

33. Kao loza, grozd æe stresat' svoj nezreo, poput masline pobacit æe cvatove.

34. Da, bezbožnièko je jalovo koljeno, i vatra proždire šator podmitljivca.

35. Koji zlom zanesu, raðaju nesreæu i prijevaru nose u utrobi svojoj."

Poglavlje 16

1. Job progovori i reèe:

2. "Koliko se takvih naslušah besjeda, kako ste mi svi vi muèni tješioci!

3. Ima li kraja tim rijeèima ispraznim? Što te goni da mi tako odgovaraš?

4. I ja bih mogao k'o vi govoriti da vam je duša na mjestu duše moje; i ja bih vas mog'o zasuti rijeèima i nad sudbom vašom tako kimat' glavom;

5. i ja bih mogao ustima vas hrabrit', i ne bih žalio trud svojih usana.

6. Al' ako govorim, patnja se ne blaži, ako li zašutim, zar æe me minuti?

7. Zlopakost me sada shrvala posvema, èitava se rulja oborila na me.

8. Ustao je proti meni da svjedoèi i u lice mi se baca klevetama.

9. Jarošæu me svojom razdire i goni, škrguæuæ' zubima obara se na me. Moji protivnici sijeku me oèima,

10. prijeteæi, na mene usta razvaljuju, po obrazima me sramotno æuškaju, u èoporu svi tad navaljuju na me.

11. Da, zloæudnicima Bog me predao, u ruke opakih on me izruèio.

12. Mirno življah dok On ne zadrma mnome, za šiju me šèepa da bi me slomio.

13. Uze me za biljeg i strijelama osu, nemilosrdno mi bubrege probode i mojom žuèi zemlju žednu natopi.

14. Na tijelu mi ranu do rane otvara, kao bijesan ratnik nasræe na mene.

15. Tijelo sam golo u kostrijet zašio, zario sam èelo svoje u prašinu.

16. Zapalilo mi se sve lice od suza, sjena tamna preko vjeða mi je pala.

17. A nema nasilja na rukama mojim, molitva je moja bila uvijek èista.

18. O zemljo, krvi moje nemoj sakriti i kriku mom ne daj nigdje da poèine.

19. Odsad na nebu imam ja svjedoka, u visini gore moj stoji branitelj.

20. Moja vika moj je odvjetnik kod Boga dok se ispred njega suze moje liju:

21. o, da me obrani u parbi mojoj s Bogom ko što smrtnik brani svojega bližnjega.

22. No životu mom su odbrojena ljeta, na put bez povratka meni je krenuti.

20. Zato idi putem èestitih i drži se staza pravednièkih!

21. Jer samo æe pravedni nastavati zemlju i bezazleni æe ostati na njoj.

22. A opake æe zbrisati sa zemlje i bogohulnike išèupati iz nje.