Biblija u jednoj godini.

Trideset drugog dana, sud nad Egiptom se pojačava. Izlazak 9 opisuje tri strašne pošasti: smrtonosnu pošast egipatske stoke, bolne čireve na ljudima i životinjama te razornu tuču koja uništava usjeve i ubija one na poljima. Levitski zakonik 7 zaključuje upute o prinosima, definirajući dijelove koji pripadaju svećenicima. Psalam 49 nudi mudrost o uzaludnosti zemaljskog bogatstva, podsjećajući nas da nitko ne može kupiti vlastitu dušu ili izbjeći smrt, suprotstavljajući to s povjerenjem u Boga.

1. Tada Jahve reèe Mojsiju: "Idi k faraonu i reci mu: 'Ovako poruèuje Jahve, Bog Hebreja: Pusti moj narod da ode i da mi štovanje iskaže.

2. Ako ga ne pustiš, nego ga i dalje budeš zadržavao,

3. ruka Jahvina udarit æe strašnim pomorom po tvome blagu što je u polju: po konjima, magaradi, devama, krupnoj i sitnoj stoci.

4. Razlikovat æe Jahve stoku Izraelaca od stoke Egipæana, tako da ništa što pripada Izraelcima neæe stradati.'"

5. Jahve je odredio i vrijeme, rekavši: "Sutra æe Jahve izvesti ovo u zemlji."

6. Sutradan Jahve tako i uèini. Sva stoka Egipæana ugine, a od stoke Izraelaca nije uginulo ni jedno grlo.

7. Faraon je istraživao i uvjerio se da od izraelske stoke nije uginulo ni jedno grlo. Ali je srce faraonovo ipak otvrdlo i nije pustio naroda.

8. Reèe Jahve Mojsiju i Aronu: "Zagrabite pune pregršti pepela iz peæi, pa neka ga Mojsije pred faraonovim oèima baci prema nebu.

9. Od toga æe nastati sitna prašina po svoj zemlji egipatskoj, i na ljudima æe i na životinjama izazivati otekline i stvarati èireve s kraja na kraj Egipta."

10. Tako oni uzeše pepela iz peæi i doðoše pred faraona. Onda Mojsije rasu pepeo prema nebu, a otekline s èirevima prekriše ljude i životinje.

11. Ni èarobnjaci se nisu mogli pojaviti pred Mojsijem, jer su i èarobnjaci, kao i ostali Egipæani, bili prekriveni èirevima.

12. Ali je Jahve otvrdnuo srce faraonu, pa on ne posluša Mojsija i Arona, kako je Jahve Mojsiju i rekao.

13. Tada Jahve reèe Mojsiju: "Podrani ujutro, iziði pred faraona i reci mu: 'Ovako poruèuje Jahve, Bog Hebreja: Pusti narod da ode i da mi štovanje iskaže.

14. Ako ih ne pustiš, sva zla svoja navalit æu ovaj put na te, na tvoje službenike i tvoj puk, tako da spoznaš da nema nikoga na svoj zemlji kao što sam ja.

15. Da sam ruku svoju spustio i udario tebe i tvoj puk pomorom, nestalo bi te sa zemlje.

16. Poštedio sam te da ti pokažem svoju moæ i da se hvali moje ime po svoj zemlji.

17. Ali se ti previše uzdižeš nad mojim narodom i prijeèiš mu da ode.

18. Sutra u ovo doba pustit æu tuèu tako strašnu kakve u Egiptu još nije bilo otkad je postao do sada.

19. Zato naredi da pod krov utjeraju tvoje blago i sve što je vani, na otvorenu. Sve što se naðe u polju, bilo èovjek bilo živinèe, ne bude li uvedeno unutra, poginut æe kad tuèa zaspe po njima.'"

20. Faraonovi službenici, koji su se pobojali Jahvina govora, utjeraju svoje sluge i svoje blago unutra.

21. Oni koji nisu marili za Jahvinu prijetnju ostave vani i svoje sluge i stoku.

22. Onda rekne Jahve Mojsiju: "Pruži ruku prema nebu da udari tuèa po svoj zemlji egipatskoj: po ljudima, životinjama i svemu bilju u zemlji egipatskoj."

23. Mojsije diže svoj štap prema nebu. Jahve zagrmje i pusti tuèu i munje sastavi sa zemljom. Sipao je Jahve tuèu po zemlji Egipæana.

24. Tuèa je mlatila, kroz nju munje parale. Strahota se takva nije oborila na zemlju egipatsku otkako su ljudi u njoj.

25. Tuèa pobi po svem Egiptu sve što je ostalo vani, ljude i životinje; uništi sve bilje po poljima i sva stabla poljska polomi.

26. Samo u gošenskom kraju, gdje su živjeli Izraelci, nije bilo tuèe.

27. Faraon posla po Mojsija i Arona pa im reèe: "Ovaj put priznajem da sam kriv. Jahve ima pravo, a ja i moj narod krivo.

28. Molite Jahvu da ustavi gromove i tuèu, a ja æu vas pustiti da idete. Neæete više dugo ostati."

29. "Kad iziðem iz grada", reèe mu Mojsije, "diæi æu ruke prema Jahvi, pa æe gromovi prestati, a ni tuèe više neæe biti, tako da znaš da zemlja pripada Jahvi.

30. Ali ni ti ni tvoji dvorani, znam ja, još se ne bojite Boga Jahve."

31. I tako propade lan i jeèam: jer jeèam bijaše u klasu, a lan u cvatu.

32. Pšenica i raž nisu nastradali jer su ozima žita.

33. Otišavši od faraona, Mojsije iziðe iz grada i podigne ruke prema Jahvi. Prestane grmljavina i tuèa, a ni kiša više nije padala na zemlju.

34. Kad je faraon vidio da je prestala grmljavina, tuèa i kiša, opet padne u grijeh: i on i njegovi službenici opet otvrdnu srcem.

35. Otvrdnu srce faraonu i ne pusti on Izraelce, kako je Jahve i prorekao preko Mojsija.

1. "Ovo je obred za žrtvu naknadnicu.

2. Nadasve je sveta! Neka se žrtva naknadnica zakolje na mjestu gdje se kolju žrtve paljenice, a njezinom krvlju neka sveæenik zapljusne sve strane žtrvenika.

3. Zatim neka prinese sav loj s nje: pretili rep, loj što omotava drobinu,

4. oba bubrega i loj što je na njima i na slabinama; pa privjesak s jetre: neka i njega izvadi s bubrezima!

5. Neka ih sveæenik sažeže na žrtveniku kao žrtvu u èast Jahvi paljenu. To je žrtva naknadnica.

6. Svaki muški od sveæenièke loze može od nje jesti. Neka je jedu na posveæenu mjestu - presveta je!

7. Kakva je žrtva okajnica, takva je i žrtva naknadnica; jedno je pravilo za njih: neka pripadne sveæeniku koji njome vrši obred pomirenja.

8. Tako isto koža od žrtve koju tko preda sveæeniku da bude prinesena za žrtvu paljenicu neka pripadne sveæeniku.

9. Nadalje, svaka žrtva prinosnica što bude peèena u peæi, kao i svaka što bude zgotovljena u kotluši ili na tavi, neka pripadne sveæeniku koji je prinosi.

10. A svaka žrtva prinosnica, zamiješena s uljem ili nasuho, neka pripadne svim Aronovim sinovima bez razlike!"

11. "Ovo je obred za žrtvu prièesnicu koja æe se prinositi Jahvi.

12. Ako se prinosi u zahvalu, neka se zajedno sa žrtvom zahvalnicom prinesu i beskvasne pogaèe uljem zamiješene; beskvasne prevrte uljem namazane i kolaèi od najboljeg brašna, zamiješeni uljem.

13. Ovaj prinos, nadopunjen kolaèima od ukvasanoga tijesta, neka se prinosi zajedno sa žrtvom prièesnicom u zahvalu.

14. Od svake ovakve žrtve neka se prinese po jedan kolaè na dar Jahvi. To neka bude za sveæenika koji zapljuskuje krv od žrtve prièesnice.

15. A meso žrtve prièesnice neka se pojede istoga dana kad bude žrtvovana; neka se od nje ne ostavlja ništa za sutradan.

16. A bude li prinos žrtva zavjetnica ili žrtva dragovoljna, neka se jede na dan kad se žrtva prinosi. Što ostane od nje neka se jede sutradan.

17. A što još mesa od žrtve preteèe, neka se treæi dan na vatri spali."

18. "Ako bi tko jeo meso žrtve prièesnice i treæi dan, žrtva neæe biti primljena niti æe onome koji je prinosi biti uraèunata. To je meso kvarno, i onaj koji od toga jede neka i posljedice krivnje snosi!

19. Meso koje se dotakne bilo èega neèista neka se ne jede nego na vatri spali! Inaèe, tko je god èist može jesti meso.

20. A tko bi neèist jeo mesa od žrtve prièesnice što je bila Jahvi prinesena takav neka se iskorijeni iz svoga naroda.

21. Kad se tko dotakne bilo èega neèista - bila to neèist èovjeèja, kakva neèista životinja ili bilo kakvo neèisto stvorenje - pa pojede mesa od žrtve prièesnice koja je prinesena Jahvi takav neka se iskorijeni iz svoga naroda!"

22. Reèe Jahve Mojsiju:

23. "Ovako kaži Izraelcima: 'Ne jedite loja ni volujskoga, ni ovèjega, ni kozjega.

24. Loj sa životinje koja ugine, ili koju divlje zvijeri razderu, može se upotrijebiti za bilo što, ali ga ne smijete jesti.

25. Tko god jede loj od životinje koja se može prinijeti Jahvi kao žrtva paljenica takav neka se iskorijeni iz svoga naroda.

26. Ne smijete uživati krvi ni od ptica ni od stoke ni u kojem svome prebivalištu.

27. Tko bi god uživao bilo kakvu krv neka se iskorijeni iz svoga naroda.'"

28. Jahve još reèe Mojsiju:

29. "Ovako kaži Izraelcima: 'Prinos Jahvi od žrtve prièesnice mora donijeti onaj koji Jahvi prinosi žrtvu prièesnicu.

30. Svojim vlastitim rukama neka prinese Jahvi žrtvu paljenicu; neka prinese loj i grudi; grudi neka se prinesu pred Jahvom kao žrtva prikaznica.

31. Neka sveæenik sažeže loj na žrtveniku, a grudi neka pripadnu Aronu i njegovim sinovima.

32. Desno pleæe od svojih žrtava prièesnica dajte sveæeniku na dar.

33. Onome Aronovu sinu koji bude prinosio krv i loj sa žrtve prièesnice neka u dio pripadne desno pleæe.

34. Jer ja uzimam od Izraelaca grudi od žrtava prièesnica što se prinose kao žrtva prikaznica i pleæe žrtve podizanice te ih predajem sveæeniku Aronu i njegovim sinovima. To je trajna odredba za Izraelce.

35. To je dohodak Aronov i njegovih sinova od žrtava paljenih u èast Jahvi; dodjeljuje im se od onog dana kad se dovedu da vrše sveæenièku službu u èast Jahvi.

36. Jahve je naredio da im se od dana kad budu pomazani to daje kao pristojbina od Izraelaca. To je trajna odredba za njihove naraštaje'."

37. To je obred za žrtvu paljenicu, prinosnicu, okajnicu, naknadnicu, žrtvu posvetnicu i žrtvu prièesnicu

38. koji je Jahve naredio Mojsiju na Sinajskom brdu kad je zapovjedio Izraelcima da Jahvi u Sinajskoj pustinji prinose žrtve.

1. Zborovoði. Sinova Korahovih. Psalam.

2. Poslušajte ovo, svi narodi, èujte, svi stanovnici zemlje,

3. vi, djeco puka, i vi, odliènici, bogati i siromašni zajedno!

4. Moja æe usta zboriti mudrost, i moje srce misli razumne.

5. K pouènoj izreci priklonit æu uho, uz harfu æu izložit' svoju zagonetku.

6. Što da se bojim u danima nesreæe kad me opkoli zloba izdajica

7. koji se u blago svoje uzdaju i silnim se hvale bogatstvom?

8. TÓa nitko sebe ne može otkupit' ni za se dati Bogu otkupninu:

9. životu je cijena previsoka, i nikada je neæe platiti

10. tko želi živjeti dovijeka i ne vidjeti jamu grobnu.

11. Jer, i mudri umiru, pogiba i luðak i bezumnik: bogatstvo svoje ostavlja drugima.

12. Grobovi im kuæe zasvagda, stanovi njihovi od koljena do koljena, sve ako se zemlje nazivale imenima njihovim.

13. Èovjek koji nerazumno živi slièan je stoci koja ugiba.

14. Takav je put onih koji se ludo uzdaju, to je konac onih koji uživaju u sreæi:

15. Poput stada redaju se u Podzemlju, smrt im je pastir, a dobri njima vladaju. Njihova æe lika brzo nestati, Podzemlje æe im biti postojbina.

16. A moju æe dušu Bog ugrabiti Podzemlju iz pandža i milostivo me primiti.

17. Ne boj se ako se tko obogati i ako se poveæa blago doma njegova:

18. kad umre, ništa neæe ponijeti sa sobom, i blago njegovo neæe s njime siæi.

19. Ako se u životu držao sretnim - "Govorit æe se da ti je dobro bilo!" -

20. i on æe doæi u skup otaca svojih, gdje svjetlosti više vidjeti neæe.

21. Èovjek koji nerazumno živi slièan je stoci koja ugiba.