Fondare 691 Risultati per: Ljudi

• Toga su dana prinesene velike žrtve, ljudi su dali oduška radosti, jer ih je Bog ispunio velikom radošæu, veselile se i žene i djeca. I radost Jeruzalema èula se nadaleko. (Knjiga Nehemijina 12, 43)

• U to su vrijeme postavljeni ljudi da nadziru spremišta prinosa, prvina, desetina i da s polja uz gradove sabiru dijelove koje Zakon dodjeljuje sveæenicima i levitima. Jer su se Judejci radovali sveæenicima i levitima koji su bili u službi. (Knjiga Nehemijina 12, 44)

• Spomeni se, Bože moj, ovih ljudi, jer su oskvrnuli sveæeništvo i zavjet sveæenièki i levitski. (Knjiga Nehemijina 13, 29)

• Tobit mu kaza: "Dobro mi došao! I ne ljuti se na me zato što sam htio doznati za tvoj rod i za tvoje ime. Ti si dakle moj brat iz ugledna i plemenita roda. Poznavao sam dobro i Ananiju i Jatana, sinove velikog Semeja, kad smo išli zajedno u Jeruzalem da se poklonimo i prikažemo prvine i desetine plodina. Oni nisu nikada zašli na stranputicu. Braæa su ti ljudi valjani. Pripadaš plemenitu rodu. (Tobija 5, 14)

• Onda mladiæ kaza anðelu: "Brate Azarja, èuo sam da je djevojka veæ bila dana sedmorici ljudi i da su svi naðeni mrtvi u svadbenoj sobi: (Tobija 6, 14)

• prebroja ljude koje izabra za bojni raspored kao što je naredio gospodar njegov: stotinu dvadeset tisuæa ljudi i dvanaest tisuæa strijelaca na konjima (Judita 2, 15)

• Ljudi doðoše do Holoferna i saopæiše mu te poruke. (Judita 3, 5)

• Kad su ih ljudi iz grada opazili, dohvatiše oružje, iziðoše iz grada prema vrhu brda, a praæari zauzeše put što se tuda uspinje i poèeše bacati kamenice na njih da im sprijeèe penjanje. (Judita 6, 12)

• Toga istog dana krenuše svi njihovi ratnici. Vojska se tih bojovnika sastojala od stotinu i sedamdeset tisuæa pješaka i dvanaest tisuæa konjanika, ne brojeæi opremu i golemo mnoštvo ljudi koji su išli pješke meðu njima. (Judita 7, 2)

• A sada ih pozovite i predajte sav grad pljaèki Holofernovih ljudi i sve vojske njegove. (Judita 7, 26)

• Potom otpusti narod, svakoga u njegovu èetvrt. Ljudi odoše na zidove i kule svoga grada, a žene i djecu poslaše njihovim kuæama. Ali u gradu bijahu krajnje potišteni. (Judita 7, 32)

• Obu sandale, metnu narukvice, ogrlice, prstenje, naušnice i sav nakit: uresi se što je mogla ljepše da bi oèarala oèi ljudi koji je budu gledali. (Judita 10, 4)