1 Tada Jahve reèe Mojsiju: "Idi k faraonu i reci mu: 'Ovako poruèuje Jahve, Bog Hebreja: Pusti moj narod da ode i da mi štovanje iskaže.
2 Ako ga ne pustiš, nego ga i dalje budeš zadržavao,
3 ruka Jahvina udarit æe strašnim pomorom po tvome blagu što je u polju: po konjima, magaradi, devama, krupnoj i sitnoj stoci.
4 Razlikovat æe Jahve stoku Izraelaca od stoke Egipæana, tako da ništa što pripada Izraelcima neæe stradati.'"
5 Jahve je odredio i vrijeme, rekavši: "Sutra æe Jahve izvesti ovo u zemlji."
6 Sutradan Jahve tako i uèini. Sva stoka Egipæana ugine, a od stoke Izraelaca nije uginulo ni jedno grlo.
7 Faraon je istraživao i uvjerio se da od izraelske stoke nije uginulo ni jedno grlo. Ali je srce faraonovo ipak otvrdlo i nije pustio naroda.
8 Reèe Jahve Mojsiju i Aronu: "Zagrabite pune pregršti pepela iz peæi, pa neka ga Mojsije pred faraonovim oèima baci prema nebu.
9 Od toga æe nastati sitna prašina po svoj zemlji egipatskoj, i na ljudima æe i na životinjama izazivati otekline i stvarati èireve s kraja na kraj Egipta."
10 Tako oni uzeše pepela iz peæi i doðoše pred faraona. Onda Mojsije rasu pepeo prema nebu, a otekline s èirevima prekriše ljude i životinje.
11 Ni èarobnjaci se nisu mogli pojaviti pred Mojsijem, jer su i èarobnjaci, kao i ostali Egipæani, bili prekriveni èirevima.
12 Ali je Jahve otvrdnuo srce faraonu, pa on ne posluša Mojsija i Arona, kako je Jahve Mojsiju i rekao.
13 Tada Jahve reèe Mojsiju: "Podrani ujutro, iziði pred faraona i reci mu: 'Ovako poruèuje Jahve, Bog Hebreja: Pusti narod da ode i da mi štovanje iskaže.
14 Ako ih ne pustiš, sva zla svoja navalit æu ovaj put na te, na tvoje službenike i tvoj puk, tako da spoznaš da nema nikoga na svoj zemlji kao što sam ja.
15 Da sam ruku svoju spustio i udario tebe i tvoj puk pomorom, nestalo bi te sa zemlje.
16 Poštedio sam te da ti pokažem svoju moæ i da se hvali moje ime po svoj zemlji.
17 Ali se ti previše uzdižeš nad mojim narodom i prijeèiš mu da ode.
18 Sutra u ovo doba pustit æu tuèu tako strašnu kakve u Egiptu još nije bilo otkad je postao do sada.
19 Zato naredi da pod krov utjeraju tvoje blago i sve što je vani, na otvorenu. Sve što se naðe u polju, bilo èovjek bilo živinèe, ne bude li uvedeno unutra, poginut æe kad tuèa zaspe po njima.'"
20 Faraonovi službenici, koji su se pobojali Jahvina govora, utjeraju svoje sluge i svoje blago unutra.
21 Oni koji nisu marili za Jahvinu prijetnju ostave vani i svoje sluge i stoku.
22 Onda rekne Jahve Mojsiju: "Pruži ruku prema nebu da udari tuèa po svoj zemlji egipatskoj: po ljudima, životinjama i svemu bilju u zemlji egipatskoj."
23 Mojsije diže svoj štap prema nebu. Jahve zagrmje i pusti tuèu i munje sastavi sa zemljom. Sipao je Jahve tuèu po zemlji Egipæana.
24 Tuèa je mlatila, kroz nju munje parale. Strahota se takva nije oborila na zemlju egipatsku otkako su ljudi u njoj.
25 Tuèa pobi po svem Egiptu sve što je ostalo vani, ljude i životinje; uništi sve bilje po poljima i sva stabla poljska polomi.
26 Samo u gošenskom kraju, gdje su živjeli Izraelci, nije bilo tuèe.
27 Faraon posla po Mojsija i Arona pa im reèe: "Ovaj put priznajem da sam kriv. Jahve ima pravo, a ja i moj narod krivo.
28 Molite Jahvu da ustavi gromove i tuèu, a ja æu vas pustiti da idete. Neæete više dugo ostati."
29 "Kad iziðem iz grada", reèe mu Mojsije, "diæi æu ruke prema Jahvi, pa æe gromovi prestati, a ni tuèe više neæe biti, tako da znaš da zemlja pripada Jahvi.
30 Ali ni ti ni tvoji dvorani, znam ja, još se ne bojite Boga Jahve."
31 I tako propade lan i jeèam: jer jeèam bijaše u klasu, a lan u cvatu.
32 Pšenica i raž nisu nastradali jer su ozima žita.
33 Otišavši od faraona, Mojsije iziðe iz grada i podigne ruke prema Jahvi. Prestane grmljavina i tuèa, a ni kiša više nije padala na zemlju.
34 Kad je faraon vidio da je prestala grmljavina, tuèa i kiša, opet padne u grijeh: i on i njegovi službenici opet otvrdnu srcem.
35 Otvrdnu srce faraonu i ne pusti on Izraelce, kako je Jahve i prorekao preko Mojsija.
Versículos relacionados com Knjiga Izlaska, 9:
U Izlasku 9, Bog i dalje šalje štetočine o Egiptu kao način pokazivanja svoje moći i prisiljavanja faraona da oslobodi ljude iz Izraela. Štetnici uključuju smrt goveda, čireve kod životinja i ljudi, tuče i skave.
Posao 37:13: "Natjera ih da padaju, bilo da discipliniraju ili pokazuju svoju milostivu ljubav." Ovaj stih govori o tome kako Bog koristi prirodne događaje da disciplinira ili pokazuje milost ljudskim bićima, što se može primijeniti na slanje štetočina u Egipat u Izlasku 9.
Izaija 45:7: "Izbacujem svjetlo i stvaram mrak, promiče mir i sramotu; ja, Gospodine, učinim sve to." Ovaj stih govori o tome kako Bog ima apsolutnu kontrolu nad svime što se događa na zemlji, uključujući sposobnost slanja štetočina i nesreće.
Jeremija 5,12: "Oni negiraju Gospoda, rekavši:" On ne postoji! Neće biti ništa zlo. Nećemo vidjeti mač ili glad. "" Ovaj se stih može primijeniti na faraonov stav u Izlasku 9, što je odbio čuti Božja upozorenja i pretrpjeli posljedice štetočina.
Ponovljeni zakon 7:15: "Gospodin će vam ukloniti sve bolesti. Neće vam dopustiti da trpite nijednu strašnu bolest koje ste poznavali u Egiptu; ali će ih nametnuti svima koji ih mrze." Ovaj stih govori o tome kako Bog može izliječiti i zaštititi vaše sljedbenike od bolesti i štetočina, istovremeno namećući ih vašim neprijateljima.
Psalam 105:27-28: "Izvršili su svoje čudesne znakove među njima, njihova čuda u zemlji Cam. Poslao je mrak koji ih je okružio, a tama ih je pokrivala." Ovaj stih govori o znakovima i pita se koje je Bog izveo u Egiptu, uključujući i tamnu kugu u Izlasku 9.
Rozdziały: