Evanðelje po Luki, 19

1. I uðe u Jerihon. Dok je njime prolazio,

2. eto èovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat.

3. Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa.

4. Potrèa naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proæi.

5. Kad Isus doðe na to mjesto, pogleda gore i reèe mu: "Zakeju, žurno siði! Danas mi je proboraviti u tvojoj kuæi."

6. On žurno siðe i primi ga sav radostan.

7. A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: "Èovjeku se grešniku svratio!"

8. A Zakej usta i reèe Gospodinu: "Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u èemu prevario, vraæam èetverostruko."

9. Reèe mu na to Isus: "Danas je došlo spasenje ovoj kuæi jer i on je sin Abrahamov!

10. Ta Sin Èovjeèji doðe potražiti i spasiti izgubljeno!"

11. Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da æe se umah pojaviti kraljevstvo Božje.

12. Reèe dakle: "Neki je ugledan èovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati.

13. Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reèe: 'Trgujte dok ne doðem.'

14. A njegovi ga graðani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Neæemo da se ovaj zakralji nad nama.'"

15. "Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili."

16. "Pristupi prvi i reèe: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.'

17. Reèe mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!'

18. Doðe i drugi govoreæi: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.'

19. I tomu reèe: 'I ti budi nad pet gradova!'"

20. "Treæi, opet doðe govoreæi: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu.

21. Bojao sam te se jer si èovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.'"

22. "Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam èovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao?

23. Zašto onda nisi uložio moj novac u novèarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.'

24. Nato reèe nazoènima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.'

25. Rekoše mu: 'Gospodaru, ta veæ ima deset mna!'

26. Kažem vam: svakomu koji ima još æe se dati, a od onoga koji nema oduzet æe se i ono što ima.

27. A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim oèima!'"

28. Rekavši to, nastavi put uzlazeæi u Jeruzalem.

29. Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu uèenika

30. govoreæi: "Hajdete u selo pred vama. Èim uðete u nj, naæi æete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite.

31. Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'"

32. Oni koji bijahu poslani otiðoše i naðoše kako im bijaše rekao.

33. I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: "Što driješite magare?"

34. Oni odgovore: "Gospodinu treba."

35. I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa.

36. I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine.

37. A kad se veæ bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo uèenika, puno radosti, poèe iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe:

38. "Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!"

39. Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: "Uèitelju, prekori svoje uèenike."

40. On odgovori: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje æe vikati!"

41. Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim

42. govoreæi: "O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir!

43. Ali sada je sakriveno tvojim oèima. Doæi æe dani na tebe kad æe te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit æe te i pritijesniti odasvud.

44. Smrskat æe o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neæe ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao èasa svoga pohoðenja."

45. Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavaèe.

46. Kaže im: "Pisano je: Dom moj bit æe Dom molitve, a vi od njega naèiniste peæinu razbojnièku!"

47. I danomice nauèavaše u Hramu. A glavari su sveæenièki i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni,

48. ali nikako naæi što da uèine jer je sav narod visio o njegovoj rijeèi.