Druga knjiga o kraljevima, 12

1. Joašu je bilo sedam godina kad se zakraljio.

2. Sedme godine Jehuova kraljevanja Joaš je postao kraljem i kraljevao je èetrdeset godina u Jeruzalemu. Majka mu se zvala Sibja i bila je iz Beer Šebe.

3. Joaš je èinio što je pravo u oèima Jahve svega svog vijeka jer ga je pouèavao sveæenik Jojada.

4. Ali uzvišica nisu srušili i narod je svejednako prinosio žrtve i kad na uzvišicama.

5. Joaš reèe sveæenicima: "Sav novac od posveæenih darova što se donosi u Dom Jahvin, novac koji je nekomu nametnut procjenom i novac što ga tko od svoje volje donose u Dom Jahvin

6. neka sveæenici uzimaju svaki od svoga znanca i oni neka tim poprave Dom gdje god se naðe koje ošteæenje."

7. Ali u dvadeset i treæoj godini kraljevanja Joaševa sveæenici nisu još popravili Doma.

8. Tada kralj Joaš pozva sveæenika Jojadu i druge sveæenike i reèe im: "Zašto ne popravljate Dom? Odsad ne smijete više sebi uzimati novac od svojih znanaca nego ga morate dati za popravak Doma."

9. Sveæenici pristadoše da ne uzimaju novac od naroda, ali ni Doma da ne popravljaju.

10. Tada sveæenik Jojada uze kovèeg, proreza rupu na zaklopcu i stavi ga uza žrtvenik, zdesna od ulaza u Dom Jahvin. Sveæenici, èuvari praga, stavljali su u nj sav novac sabran u Domu Jahvinu.

11. Kad bi se vidjelo da u kovèegu ima mnogo novaca, došao bi kraljev tajnik s velikim sveæenikom te bi prebrojili i zavezali novac koji se nalazio u Domu Jahvinu.

12. Prebrojeni novac uruèivao se upraviteljima poslova oko popravka Doma Jahvina, a oni su isplaæivali drvodjeljama i graditeljima koji su radili u Domu Jahvinu

13. i zidarima i klesaèima kamena, i za nabavu drveta i tesanog kamena odreðena za popravak Doma Jahvina, ukratko: za troškove oko popravka Doma.

14. Ali u Domu Jahvinu nisu se pravile srebrne èaše, ni noževi, ni plitice, ni trube, niti bilo kakav predmet od zlata ili srebra za novac koji je darovan,

15. nego su ga davali radnicima koje su najmili za popravak Jahvina Doma.

16. Nije se tražio obraèun od ljudi kojima su predavali novac da ga daju radnicima, jer su oni radili savjesno.

17. Novac naknadnice i okajnice nije se unosio u Dom Jahvin, nego je pripao sveæenicima.

18. Tada Hazael, aramejski kralj, poðe u rat protiv Gata i osvoji ga. Zatim odluèi poæi protiv Jeruzalema.

19. Joaš, judejski kralj, uze sve posveæene darove koje su posvetili judejski kraljevi, njegovi oci: Jošafat, Joram i Ahazja, sve što je sam prikazao i sve zlato koje se našlo u riznicima Doma Jahvina i kraljevskog dvora. Sve to posla Hazaelu, aramejskom kralju, i tako se ovaj udalji od Jeruzalema.

20. Ostala povijest Joaševa i sve što je uèinio, zar sve to nije zapisano u knjizi Ljetopisa kraljeva judejskih?

21. Njegovi èasnici ustadoše i skovaše zavjeru; ubiše Joaša u Bet Milu kad je u nj silazio.

22. Njegovi èasnici Jozakar, sin Šimatov, i Jozabad, sin Šomerov, zadaše mu smrtni udarac. Pokopali su ga kraj njegovih otaca u Davidovu gradu, a njegov sin Amasja zakralji se mjesto njega.