Hošea, 9

1. Ne raduj se, Izraele, ne klièi k'o drugi narodi; bludu se oda, jer, ostavivši Boga svoga, zavolio si plaæu bludnièku po svim gumnima žitnim.

2. Ni gumno ni kaca neæe ih hraniti, i mlado æe ih vino prevariti.

3. Neæe više živjeti u zemlji Jahvinoj, Efrajim æe se vratiti u Egipat i neèista æe jela jesti u Asuru.

4. Neæe više Jahvi lijevati vina, nit' æe mu prinositi žrtve svoje; kruh æe im biti kao kruh žalosti, i neèist æe biti tko ga bude jeo; jer njihov je kruh samo za njih, neæe uæi u Dom Jahvin.

5. Što æete èiniti na dan blagdanski, na dan svetkovine Jahvine?

6. Jer, evo gdje odoše pred pustošenjem; prihvatit æe ih Egipat, sahraniti Memfis, srebrna im blaga kopriva æe baštiniti, šatore æe njihove obrasti trnje.

7. Doðoše dani kazne! Doðoše dani odmazde! Nek' znade Izrael! Lud je prorok, nadahnuti bunca! Zbog velikog bezakonja tvoga i silnog buntovništva.

8. Efrajim uhodi šator prorokov, stavljaju mu zamke po svim putovima, odmazda je u kuæi Boga njegova.

9. U duboku su pali pokvarenost kao u dane Gibeje; spomenut æe se Jahve bezakonja njihova i grijehe æe njihove kazniti.

10. Kao grožðe u pustinji naðoh ja Izraela, kao rani plod na smokvi vidjeh oce vaše; oni doðoše u Baal Peor, posvetiše se sramoti i postadoše grozote kao ljubimci njihovi.

11. Odletje poput ptice slava Efrajimova: od roðenja, od utrobe, od zaèeæa.

12. Ako i podignu svoje sinove, oduzet æu ih prije dobi muževne, da, teško njima kada ih ostavim!

13. Efrajim je k'o da gledam Tir na njivi posaðen, al' æe Efrajim djecu svoju voditi na klanje.

14. Daj im, o Jahve! A što da im dadeš? Daj im krilo jalovo, dojke usahle.

15. U Gilgalu sva je njihova zloæa, ondje sam ih zamrzio. Zbog njihovih djela opakih iz kuæe svoje æu ih izagnati, voljeti ih više neæu, svi su im knezovi odmetnici.

16. Pogoðen je Efrajim, korijen mu je usahnuo; roda neæe imati. Ako im se i rodi djece, ubit æu im mili plod utrobe.

17. Odbacit æe ih Bog moj jer ga nisu poslušali; i potucat æe se meðu narodima.