Druga poslanica Korinæanima, 2

1. Odluèih dakle u sebi da neæu k vama opet sa žalošæu.

2. Jer ako ja vas ražalostim, a tko æe mene obradovati ako ne onaj koga ja žalostim?

3. Zato vam to i napisah da me, kada doðem, ne ražaloste oni koji bi mi imali biti na radost. Uzdam se doista u sve vas, da je moja radost - radost svih vas.

4. Pisah vam uistinu uz mnoge suze, iz velike nevolje i tjeskobe srca, ne da se ražalostite, nego da upoznate moju preveliku ljubav prema vama.

5. Ako me tko ražalostio, nije ražalostio mene, nego u neku ruku - da ne pretjeram - sve vas.

6. Dosta je takvu ona kazna od veæine

7. pa ga vi radije pomilujte i utješite da ga pretjerana žalost ne shrva.

8. Zato vas molim, iskažite mu ljubav.

9. Ta zato vam i pisah da vidim jeste li prokušani, jeste li u svemu poslušni.

10. Komu dakle vi što oprostite, tomu i ja; jer i ja, ako kome što oprostih, oprostih poradi vas - pred Kristom,

11. da nas ne nadmudri Sotona. Ta znamo njegove namjere!

12. Kada doðoh u Troadu poradi evanðelja Kristova, premda mi se otvoriše vrata u Gospodinu,

13. ne bijaše mi duši spokoja što ne naðoh Tita, brata svoga; oprostih se stoga s njima i poðoh u Makedoniju.

14. Ali hvala Bogu koji nas u Kristu uvijek proslavlja te širi po nama na svakome mjestu miris svoga spoznanja.

15. Da, Kristov smo miomiris Bogu i meðu onima koji se spasavaju i meðu onima koji propadaju:

16. ovima miris iz smrti za smrt, onima miris iz života za život. A tko je za to podoban?

17. Uistinu, mi nismo kao mnogi koji trguju rijeèju Božjom, nego iskreno - kao od Boga pred Bogom - u Kristu govorimo.