Tobija, 7

1. Onda uðoše u Ekbatanu i poðoše prema kuæi Raguelovoj. Sara im doðe u susret, pozdravi ih i oni nju pozdraviše, pa ih ona uvede u kuæu.

2. Raguel reèe Edni, svojoj ženi: "Kako li je ovaj samo nalik na Tobita, moga roðaka!"

3. Raguel ih zapita: "Odakle ste, braæo?" Odgovoriše mu: "Mi pripadamo Naftalijevim sinovima koji su bili prognani u Ninivu."

4. Kaza im on: "Poznajete li Tobita, brata našega?" Oni odgovoriše: "Poznajemo ga."

5. Onda ih upita: "Je li dobro s njime?" Oni odgovoriše: "Živ je i dobro je." Tobija nadoda: "To je moj otac."

6. Nato ga Raguel zagrli, poljubi ga suznih oèiju i blagoslovi ga èudeæi se: "Ti si dakle sin onoga plemenitog i dobrog èovjeka." Doznavši da je Tobit izgubio vid, ražalosti se i zaplaka.

7. I žena mu Edna i kæi Sara zaplakaše i primiše ih spremno.

8. Potom zaklaše ovna i pripremiše jela u izobilju.

9. Tobija kaza Rafaelu: "Brate Azarja, govori o onome o èemu si mi pripovijedao na putu."

10. Anðeo prozbori o tom s Raguelom, a on æe Tobiji: "Jedi, pij i budi veseo, jer tebi pripada moja kæi. Ipak ti moram otkriti istinu:

11. veæ bijah svoju kæer dao sedmorici, ali kad joj se približiše, svi noæu pomriješe. Ali ti sada budi veseo."

12. Tobija odgovori: "Neæu ništa okusiti dok se ne odluèite i ne izvršite što treba." Nato mu Raguel kaza: "Uzmi je od ovoga èasa po pravdi: ti si njezin brat i ona pripada tebi. Milosrdni Bog neka vam udijeli sreæu."

13. Zatim pozva Saru, svoju kæer; uzevši je za ruku, dade je kao zaruènicu Tobiji govoreæi: "Evo, uzmi je prema Mojsijevu zakonu i odvedi je k svome ocu." I blagoslovi ih.

14. Onda pozva Ednu, ženu svoju. Dohvativši list, napisa ugovor i udari peèat. Potom poèeše blagovati.

15. Nakon toga pozva Raguel Ednu, ženu svoju, i reèe joj: "Sestro, pripremi drugu sobu i uvedi je."

16. Ona uradi kako joj je zapovjedio i uvede je. Kæi zaplaka.

17. Vidjevši suze svoje kæeri, kaza joj: "Budi hrabra, kæerko: Gospodar neba i zemlje neka te nagradi milošæu za tvoju bol. Budi hrabra, kæerko!"