| 1. | Ti što prebivaš pod zaštitom Višnjega, što poèivaš u sjeni Svemoguæega, |
| 2. | reci Jahvi: "Zaklone moj! Utvrdo moja! Bože moj u koga se uzdam!" |
| 3. | Jer on æe te osloboditi od zamke ptièarske, od kuge pogubne. |
| 4. | Svojim æe te krilima zaštititi i pod njegova æeš se krila skloniti: Vjernost je njegova štit i obrana! |
| 5. | Neæeš se bojati strašila noænoga ni strelice što leti danju, |
| 6. | ni kuge što se šulja kroz tmine, ni pošasti što hara o podne. |
| 7. | Pa nek' padaju tisuæe kraj tebe, deseci tisuæa s desne tvoje, tebi se neæe primaæi! |
| 8. | Tek što okom pogledaš, veæ æeš vidjeti plaæu grešnika. |
| 9. | Jer Jahve je zaklon tvoj, Višnjega odabra sebi za okrilje. |
| 10. | Neæe te snaæi nesreæa, nevolja se neæe prikuèiti šatoru tvojemu. |
| 11. | Jer anðelima svojim zapovjedi da te èuvaju na svim putima tvojim. |
| 12. | Na rukama æe te nositi da se ne spotakneš o kamen. |
| 13. | Nogom æeš gaziti lava i ljuticu, zgazit æeš laviæa i zmiju. |
| 14. | Izbavit æu ga jer me ljubi, zakrilit ga jer poznaje ime moje. |
| 15. | Zazvat æe me, a ja æu ga uslišiti, s njim æu biti u nevolji, spasit æu ga i proslaviti. |
| 16. | Nasitit æu ga danima mnogim, pokazat' mu spasenje svoje." |
