| 1. | Oèima svojim sve to ja vidjeh, ušima svojim èuh i razumjeh. |
| 2. | Sve što vi znate znadem to i ja, ni u èemu od vas gori nisam. |
| 3. | Zato, zborit' moram sa Svesilnim, pred Bogom svoj razlog izložiti. |
| 4. | Jer, kovaèi laži vi ste pravi, i svi ste vi zaludni lijeènici! |
| 5. | Kada biste bar znali šutjeti, mudrost biste svoju pokazali! |
| 6. | Dokaze mi ipak poslušajte, razlog mojih usana poèujte. |
| 7. | Zar zbog Boga govorite laži, zar zbog njega rijeèi te prijevarne? |
| 8. | Zar biste pristrano branit' htjeli Boga, zar biste mu htjeli biti odvjetnici? |
| 9. | Zar bi dobro bilo da vas on ispita? Zar biste ga obmanuli k'o èovjeka? |
| 10. | Kaznom preteškom on bi vas pokarao poradi potajne vaše pristranosti. |
| 11. | Zar vas velièanstvo njegovo ne plaši i zar vas od njega užas ne spopada? |
| 12. | Razlozi su vam od pepela izreke, obrana je vaša obrana od blata. |
| 13. | Umuknite sada! Dajte da govorim, pa neka me poslije snaðe što mu drago. |
| 14. | Zar da meso svoje sam kidam zubima? Da svojom rukom život upropašæujem? |
| 15. | On me ubit' može: nade druge nemam veæ da pred njim svoje držanje opravdam. |
| 16. | I to je veæ zalog mojega spasenja, jer bezbožnik preda nj ne može stupiti. |
| 17. | Pažljivo mi rijeèi poslušajte, nek' vam prodre u uši besjeda. |
| 18. | Gle: ja sam pripremio parnicu, jer u svoje sam pravo uvjeren. |
| 19. | Tko se sa mnom hoæe parnièiti? - Umuknut æu potom te izdahnut'. |
| 20. | Dvije mi molbe samo ne uskrati da se od tvog lica ne sakrivam: |
| 21. | digni s mene tešku svoju ruku i užasom svojim ne straši me. |
| 22. | Tada me pitaj, a ja æu odgovarat'; ili ja da pitam, ti da odgovaraš. |
| 23. | Koliko poèinih prijestupa i grijeha? Prekršaj mi moj pokaži i krivicu. |
| 24. | Zašto lice svoje kriješ sad od mene, zašto u meni vidiš neprijatelja? |
| 25. | Zašto strahom muèiš list vjetrom progonjen, zašto se na suhu obaraš slamèicu? |
| 26. | O ti, koji mi gorke pišeš presude i teretiš mene grijesima mladosti, |
| 27. | koji si mi noge u klade sapeo i koji bdiš nad svakim mojim korakom i tragove stopa mojih ispituješ! |
| 28. | Život mi se k'o trulo drvo raspada, k'o haljina što je moljci izjedaju! |
